Studija naučnice otkriva da svakodnevni život može imati iznenađujuće dugotrajan efekat na mozak.
Skloni smo da mislimo da je loš san nešto što se može jednostavno nadoknaditi. Ali možda nije tako jednostavno.
Novo istraživanje pratilo je aktivnost jedne naučnice, koja je i jedan od autora studije, tokom 19 nedelja, otkrivajući uticaj koji bi svakodnevni život mogao imati na naše umove čak i danima kasnije, piše IFL Science.
Učesnica je bila prva autorka Ana Marija Trijana sa Univerziteta Aalto, u Finskoj.
Tokom petomesečnog perioda istraživanja, nosiva tehnologija i podaci sa pametnog telefona korišćeni su za praćenje njenih aktivnosti i fizioloških markera, a ona je podvrgnuta ukupno 30 skeniranja funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) da bi procenila kognitivne funkcije poput pažnje i pamćenja.
„Naše ponašanje i mentalna stanja stalno oblikuju naše okruženje i iskustva“, rekla je Trijana u izjavi.
Ona dodaje da malo znaju o odgovoru funkcionalne povezanosti mozga na promene životne sredine, fiziološke i bihevioralne promene u različitim vremenskim razmacima, od jednog dana do nekoliko meseci.
Prva autorka i učesnica studije Ana Trijana nosila je monitor-narukvicu na zglobu i pametni prsten za prikupljanje dnevnih podataka tokom 19 nedelja.
Priroda studije je ono što je čini tako neobičnom. Retko se može uhvatiti toliko podataka praćenja tokom neprekidnog perioda, a Trijanina dvostruka uloga i učesnika i istraživača dala joj je jedinstven uvid u to kako najbolje sprovesti ove vrste studija.
„Skeniranje mozga je koristan alat, ali snimak nekoga ko leži mirno pola sata može pokazati samo toliko. Naši mozgovi ne rade izolovano“, rekla je Trijana.
Nosivi uređaji koji su korišćeni bili su presudni za uspeh projekta.
„Na početku je bilo uzbudljivo i pomalo stresno. Onda se uklopiš u rutinu i zaboraviš“, priseća se Trijana.
Tokom studije, nastavila je sa svojom uobičajenom dnevnom rutinom, uz dodatak periodičnih fMRI skeniranja i popunjavanja anketa o svom raspoloženju pomoću aplikacije za pametne telefone.
Slika koja je proizašla iz podataka ukazuje na to da odgovori našeg mozga na svakodnevne aktivnosti nisu izolovani i trenutni. Uočena su dva različita obrasca – kratkoročni odgovor koji je trajao oko nedelju dana i dugoročni talas postepenijih efekata.
„Pronalazimo tragove prošlog ponašanja i fiziologije u povezivanju mozga koji se protežu i do 15 dana“, pišu autori u svom radu.
Jedna noć poremećenog sna može učiniti fokusiranje na posao sledećeg dana teškim zadatkom, ali takođe može nastaviti da negativno utiče na vaše pamćenje i kogniciju čitavu nedelju kasnije.
