Kofein je najrašireniji psihoaktivni stimulans na svetu i jedini koji nigde nije regulisan, bar u proizvodima kao što su kafa, čaj, bezalkoholna i energetska pića.
Dok većina nas unosi kofein u sigurnim, umerenim dozama, istina je da je u svom čistom ili koncentrisanom obliku u prahu, kofein izuzetno moćna supstanca koja može biti opasna ako se unese previše.
Uprava za hranu i lekove (FDA) upozorava na činjenicu da je jedna kafena kašika kofeina u prahu jednaka 28 šoljica kafe, što pomaže da se objasni zašto je prodaja dodataka kofeina u prahu zabranjena i u SAD-u i u drugim zemljama.
Te zabrane usledile su nakon povećanog broja smrtnih ishoda poslednjih godina vezanih za predoziranje kofeinom, što je dovelo do sve veće zabrinutosti zbog dostupnosti kofeina u prahu.
Nova studija slučaja u Velikoj Britaniji služi kao upozorenje i pokazuje zašto su takve brige i zabrane opravdane, kao i šta se može dogoditi kada se unese ogromna količina kofeina u prahu.
Izveštaj, koji je vodila doktorka Rebeka Harsten iz bolnice “Queen Elizabeth” u Londonu, prikazuje detalje iskustva 26-godišnje pacijentkinje koja je kao hitan slučaj primljena u bolnicu nakon što je uzela dve kašičice kofeina u prahu, što je približno 20 grama te supstance.
Prema mišljenju FDA, ta doza jednaka je 50 do 60 šoljica kafe popijenih odjednom, a kako dr Harsten i njen tim izveštavaju, više je nego dovoljno da ubije osobu. “Unošenje čistog kofeina u dozi većoj od dva grama izaziva značajne toksične efekte”, pišu istraživači u svom radu i dodaju:
“Do fatalnih predoziranja kofeinom došlo je nakon uzimanja više od pet grama ove supstance ili usled koncentracije kofeina u krvi većoj od 80 mg / L.”
Pacijentkinja je imala neverovatnu sreću da je preživela, s obzirom da su lekari zabeležili veću koncentraciju kofeina u njenoj krvi, 147,1 mg / L.
Po dolasku u hitnu pomoć, osećala je jako lupanje srca, znojenje, anksioznost i otežano disanje. Tokom pregleda lekari su otkrili da ima nenormalno ubrzan rad srca i nizak krvni pritisak kao i da doživljava i hiperventilaciju i povraćanje.
EKG je otkrio da ima oblik nenormalnog srčanog ritma zvanog polimorfna ventrikularna tahikardija, a testovi su pokazali nakupljanje kiseline u njenom telu, zvanu metabolička acidoza, zajedno sa respiratornom alkalozom, odnosno neravnotežom ugljen-dioksida i kiseonika u krvi, i veliki broj belih krvnih zrnaca.
Pacijentkinja je dobila terapiju za nadoknadu tečnosti i elektrolita, ali kako joj se stanje nije poboljšalo, premeštena je na intenzivnu negu,dati su joj sedativi, postavljena na hemodijalizi i stavljena je na ventilator.
Takođe joj je primenjen intravenski bikarbonatni tretman da popravi status acidobazne kiseline, lek magnezijum sulfat za kontrolu aritmije i aktivni ugalj da pomogne u uklanjanju toksina iz bubrega. Hormon zvan noradrenalin takođe je dat da se bori protiv uticaja kofeina na krvni pritisak.
Primenjena je i masna emulzija nazvana intralipid, ali ne za uobičajenu svrhu kao izvor energije i hranljivih sastojaka. Poslednjih godina, supstanca se sve više koristi kako bi se uklonili potencijalno toksične materije rastvorljivi u mastima.
Istraživači napominju da ne postoje zvanične smernice o upravljanju predoziranjem kofeinom. Ovaj slučaj pokazao je da kombinacija intralipida i hemodijalize “može da predstavlja novi i održiv način lečenja u životnoj opasnosti usled predoziranja kofeinom”.
Ova studija slučaja nalazi se u izveštajima stručnog časopisa “British Medical Journal” (BMJ).
