– Pljeskavicu, šiš ćevap i druge delove naše kulinarske tradicije ne treba zaboraviti. Oni se mogu napraviti od mršavog mesa, bez dodavanja soli i grilovati na električnom grilu, bez ulja i masti. Ako se koriste u umerenoj količini i ne svakodnevno, ne moraju biti zdravstveni rizik. Umesto različitih preliva uz pljeskavicu treba konzumirati sirovo povrće, što u našoj tradiciji jeste luk u sirovom obliku koji ima mnoge zdravstvene prednosti – objašnjava za “Blic magazin” nutricionista Budimka Novaković.
Rizici– Velika količina zasićenih masti i transmasnih kiselina |
Ljubitelji brze hrane i u svakodnevnoj kuhinji mogu naći dobru zamenu, tako da se istovremeno hrane zdravo i uživaju u hrani.
– Najbolja zamena za brzu hranu jeste obrok u kojem dve trećine tanjira čine namirnice biljnog porekla (sirovo povrće i namirnice od celog zrna), a jedna trećina tanjira mogu biti namirnice životinjskog porekla pripremljene na nutritivno odgovarajući način (grilovanje, barenje). Na primer, dobra zamena za brzu hranu je sendvič napravljen od hleba od celog zrna, komada mršavog mesa i sirovog povrća (paradajz, zelena salata, krastavac, luk) – priča Novaković.
Nije tajna da redovno konzumiranje brze hrane može uzrokovati veoma opasne bolesti kao što su dijabetes i visok pritisak. Ova vrsta hrane ima veliku energetsku vrednost sa procentualno ogromnim udelom masti i dodatih šećera.
– Masti koje su zastupljene u brzoj hrani su zasićene masti i transmasne kiseline koje predstavljaju dokazani zdravstveni rizik. Šećeri u brzoj hrani su najvećim delom dodati šećeri, a aktuelna nutritivna preporuka je da se izbegavaju dodati šećeri u svakodnevnoj ishrani – ističe naša sagovornica.
Osim visoke energetske gustine, brza hrana ima visoki sadržaj soli. Svakodnevni visok unos soli predstavlja rizik za pojavu visokog krvnog pritiska i drugih masovnih nezaraznih bolesti.
Opasni aditiviU brzoj hrani česti su aditivi. |
