Odgovor na izbacivanje Srpske iz Ustavnog suda BiH biće izbacivanje Ustavnog suda iz Republike Srpske.
Vlast u Banjaluci pripremila je žestok odgovor na odluku sudija u Sarajevu da promene pravila rada tog suda prema kojima će biti moguće zasedati i donositi odluke bez prisustva sudija izabranih u Republici Srpskoj. Odgovor podrazumeva donošenje zakona kojim je predviđeno da odluke Ustavnog suda neće biti izvršavane na teritoriji Srpske sve dok ne bude donet zakon o Ustavnom sudu BiH.
– Ustavni sud, umesto da štiti ustavno-pravni poredak, služi kao instrument za sprovođenje određenih želja, pritisaka i direktiva, i to usmerenih protiv jednog entiteta u BiH. Usvajanje zakona o ustavnom sudu BiH doprinelo je da se bolje i pravičnije uredi njegovo delovanje. Bez takvog akta sud je već izgubio svoj kredibilitet, ugled i postao izvršilac želja i direktiva usmerenih na minimiziranje pravnog, teritorijalnog i ustavnog položaja Srpske. Dakle, cilj ovog akta je sprečavanje negativnog delovanja Ustavnog suda BiH na Srpsku, njene institucije, teritoriju, imovinu i suvereni legitimitet garantovan Dejtonskim sporazumom – rekao je juče u Narodnoj skupštini RS ministar pravde Miloš Bukejlović.
Poslanici su razmotrili akt koji, osim neprimenjivanja odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Srpske predviđa i oslobađanje od krivične odgovornosti svih onih od kojih bude traženo da to urade, a oni odbiju. Ova odredba izazvala je posebne rasprave imajući u vidu da se može u teoriji dogoditi da SIPA iz Sarajeva pokuša da uhapsi one koji ne provode odluke Ustavnog suda u Srpskoj, a njih bi u tom slučaju štitio MUP Srpske.
– Stvar je jasna – štitimo se od loših odluka Ustavnog suda BiH, a pretpostavljamo da će ih biti i dalje – poručio je poslanik SNSD-a u NSRS Srđan Mazalica.
Haos
Kada je u pitanju kadrovska situacija, u Ustavnom sudu BiH trenutno vlada određena vrsta haosa. Jednom srpskom sudiji istekao je mandat i još nije imenovan drugi, dok se drugi nalazi na bolovanju. Takođe, nedostaje i jedan sudija iz reda Hrvata. Trenutno su u punom mandatu samo tri stranca i dva Bošnjaka i upravo oni su doneli spornu odluku kojom je predviđeno odlučivanje bez Srba što se smatra jednim od najozbiljnijih udara na Srpsku u postratnom periodu.
