Na skupu Jedinstvo i snaga – Srbija, održanom u Domu narodne skupštine u Beogradu, bilo je 250 delegata iz dijaspore i regiona. Kao što su “Vesti” već pisale među našim ljudima koji su došli iz 30 zemalja, od Republike Srpske do Konga, bilo je onih koji su učestvovali na prošlogodišnjem Vidovdanskom saboru dijaspore, dok su neki prvi put na ovakvoj smotri. Pod jednim krovom matica i rasejanje su u dva dana razmenili i usaglasili stavove, ideje, želje i ciljeve.
– Ponosan sam da ste jasno poslali poruku da bez obzira na to gde živeli i radili i koji pasoš nosili, vaša država je Srbija. A ja vam obećavam – vaša država će uvek biti uz vas! Živela Srbija! Da budemo jedinstveni gde god bili – zaključio je u završnom izlaganju ministar Đorđe Milićević, koji je i bio organizator ovog skupa.
Aleksandar Stanković, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora citirajući premijera Miloša Vučevića, koji je govorio prvog dana, ponovio je da je jedinstvo potrebno “kao hleb nasušni”.
– I te kako nam je potrebno i upravo ovakvim skupovima pokazujemo i osvežavamo i ideju i pamćenje koliko nam jedinstvo nedostaje. Treba da radimo na tome svakog dana, svakog momenta. Ovakvi skupovi daju mogućnost da naši ljudi razmene ideje o tome kako da u različitim krajevima rade naše organizacije, pojedinci na tom jedinstvu, odnosno na prenošenju te ideje mlađima, da ne bi izgubili svoj identitet, svest o sebi i o Srbiji – naveo je Stanković.
Istakao je da među kulturno-umetničkim društvima postoji jedinstvo i da to treba preneti i na druga udruženja.
Ne ponavljati greške
– Radimo na tome i biće nam izuzetno drago da to postignemo. Dobro je da postoje volja, snaga, da su impulsi sa svih strana pozitivni, da sedimo i da razgovaramo na tu temu i potpuno sam siguran da ćemo, kroz dobru volju i spremnost svih nas, da pređemo preko nekih stvari i vrlo brzo naći put do jedne jedinstvene, krovne organizacije ispod koje ćemo se svi naći i gde će svako raditi ono što treba da radi, a da ne opterećuje drugog ko želi da se bavi nečim drugim. Mislim da je to najpošteniji i najispravniji put. Mi u Austriji imamo dugu praksu samoorganizovanja i videli smo šta se sve dešavalo, da nam se takve greške ne bi ponovile, moramo se dobro pripremiti i organizovati – istakao je Stanković.
Za “Vesti” su govorili i drugi učesnici skupa. Milorad Samardžija, predsednik bečke A:Kulture saglasan je da samo jedinstvo donosi snagu. On je ukazao da se ne sme dozvoliti da kritika pojedinaca preko društvenih mreža ugrozi jedinstvo.
– Uvek je pitanje delo, šta radim, šta sam doprineo, šta mogu još bolje i više i onda da konstruktivno kritikujem kako smo mogli zajedno da dođemo još bolje do cilja. Moj lični osećaj je da imamo jake veze, da su izuzetne u svakom smislu i tako treba da ostane, jer to je naša snaga – istakao je Samardžija.
Stojan Stevanović, predsednik Udruženja srpskih privrednika iz Švajcarske drugu godinu zaredom dolazi na skup dijaspore.
– Nadam se da će ovaj skup doneti nove prilike. ExSPO 27, pre svega. Uloga dijaspore može biti značajna, a za mene kao privrednika taj panel je veoma interesantan da bismo znali kako dijaspora može da pomogne.
Srbi se i u Švajcarskoj okupljaju u crkvama, a što se tiče privrednika jako su aktivni: imali smo prvi Sajam vina i rakije u Cirihu u junu, sa 27 izlagača iz matice, više od 2.500 posetilaca, a plan je da uskoro ove proizvode predstavimo u Beču i Minhenu. Već 8. novembra naše udruženje organizuje poslovni forum matice i dijaspore u Švajcarskoj, a 1. novembra idemo u Čikago.
Da se povežemo
Rajko Salibegović je predsednik Udruženja srpsko-slovačkog prijateljstva i predstavlja srpsku nacionalnu manjinu u Vladi Slovačke.
– Dobro je da se posle više godina ponavlja tradicija da se svake godine organizuju skupovi na kojima će matica čuti glas svoje dijaspore. Razmena iskustava je najvažnija. Potrebno je da dijaspora čuje šta predstavnici naše države, vlade, parlamenta i sam predsednik misle o budućnosti Srbije i šta mi možemo na tom evropskom putu da pomognemo kad je reč o našim iskustvima. Zatim kako možemo da pomognemo u ekonomskom, kulturnom delu i očuvanju nacionalnog jedinstva – kaže Salibegović.
Prema njegovim rečima Slovačka je upoznata sa svim teškoćama sa kojima je Srbija trenutno suočena.
– Srba u Slovačkoj ima oko 18.000, ali ima i puno ljudi koji su tu u potrazi za poslom. S druge strane imamo status nacionalne manjine, pa nam to pomaže u organizaciji i radu udruženja kroz Fond za podršku nacionalnim manjinama. Organizujemo projekte koji se finansiraju tim sredstvima i to nam puno pomaže u očuvanju tradicije i našeg identiteta u Slovačkoj.
Dragan Crnogorac, predsednik Udruženja srpskih organizacija Hrvatske kaže da je svaki dolazak u maticu i mogućnost da se predstave realni problemi sa kojima je srpska zajednica u Hrvatskoj trenutno suočena.
– Važno je da pojasnimo situaciju u kojoj se trenutno nalazi srpski narod u Hrvatskoj, jer na taj način se otvara šansa da ćemo zahvaljujući svojoj matici, njenim institucijama uspeti da pronađemo i neke odgovore, rešenja za probleme u položaju naše zajednice – kaže Crnogorac.
Ocenjuje da su skupovi na kojima se otvoreno govori o problemima dijaspore, ali i Srba u regionu jedno od rešenja, ali istovremeno i prilika za sve učesnike da se upoznaju, uspostave kontakte i na taj način povežu.
– Važno je da naši sunarodnici, ma gde bili, čuju pravu istinu o položaju srpske zajednice u Hrvatskoj, ali i u drugim zemljama regiona i prostora bivše SFRJ. U najvećoj meri sve se svodi na informacije koje dolaze iz Republike Srpske, a Srba ima i u drugim bivšim republikama i ne odustaju da se bore za očuvanje svog identiteta i svog nacionalnog bića. Direktna veza sa institucijama u Srbiji u tome može mnogo da pomogne – naglašava Crnogorac.
Podrška našem narodu na KiM
Učesnici su drugog dana skupa usvojili zaključke i smernice za dalje jačanje veza matične države i sunarodnika u rasejanju. Srbi iz rasejanja istakli su da pružaju apsolutnu i bezrezervnu podršku državnim rukovodstvima Srbije i Republike Srpske u sprovođenju odluka “Svesrpskog sabora” i pritom dali jednoglasnu podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji, osudivši teror koji prištinski režim sprovodi nad srpskim narodom. Svi predstavnici dijaspore obavezali su se da će u zemljama u kojima žive raditi na plasiranju istine i svedočiti o zločinima nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Istovremeno će se zalagati da se obezbedi mir, bezbednost i pravo na ličnu svojinu za Srbe i sve druge ugnjetene nacionalne zajednice na teritoriji pod privremenom kontrolom vlasti u Prištini. Svako udruženje i pojedinac će u skladu sa svojim mogućnostima pomagati našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji.
“Srpski jezik, ćirilično pismo, naša istorija, kultura i tradicija su simboli našeg naroda. Ukoliko tih simbola nema, nema ni našeg naroda gde god se on geografski nalazio. Ukoliko zaboravimo svoju istoriju, izgubićemo i svoju budućnost. Stoga, kao prioritet ističemo značaj ovih simbola i obavezujemo se da ćemo raditi na njihovom očuvanju i promovisanju gde god živeli”, istaknuto je u zaključcima skupa.
Učesnici dodaju da su saglasni da je u periodu izazova, iskušenja i najvećih pritisaka, najvažnije nacionalno jedinstvo.
“Svi zajedno ćemo raditi na prevazilaženju podela i jačanju jedinstva među našim sunarodnicima gde god oni živeli. Naš zajednički imenitelj je Srbija, naša trobojka simbol je našeg jedinstva. Ističemo neophodnost jedinstvenog pristupa u izveštavanju o ključnim nacionalnim i državnim pitanjima u svim medijima na srpskom jeziku”.
Okupljeni su se složili da je Srbija ekonomski jaka i stabilna, te da može da obezbedi suverenost i nezavisnost, da sačuva naš narod u regionu i bude garant mira, stabilnosti i napretka za svakog našeg građanina.
“Stoga apsolutno podržavamo sve aktivnosti usmerene na privredni razvoj, ubrzanu modernizaciju i razvoj infrastukture u Srbiji, prvenstveno plan Skok u budućnost – Srbija 2027, kao i sve druge projekte koji vode Srbiju u zajednicu najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta”, navedeno je u zaključcima za koje su glasali svi učesnici sabora dijaspore.
Istaknuta je i neophodnost jačanje patriotskog duha i osećaja pripadnosti među mladima, kako u matičnoj državi, tako i u rasejanju.
Tim za posete
Zlatomir Bodiroža, predsednik Saveza srpskih društava Slovenije kaže da su skupovi dijaspore kao što je ovaj veoma značajni.
– Skup Jedinstvo i sloga – Srbija je nastavak onoga što je započeto prošle godine na Vidovdanskom saboru. Divno je da se ljudi upoznaju, ali je još značajnije da država pokaže interesovanje za ovakve događaje. To je pravi način da se stvara jedinstvo matice i dijaspore. Nadam se da je ovo početak procesa koji će upravo dovesti do takvog jedinstva – kaže Bodiroža.
Primećuje da ovi skupovi imaju manu zbog činjenice da je nemoguće u kratkom vremenskom roku izneti suštinsku problematiku jedne zajednice.
– Naša zajednica u svakoj državi je specifična, sa svojim posebnostima i problemima. Zato sam predložio da država ili kroz već postojeća ministarstva ili novoustanovljenu instituciju oformi tim koji će posetiti svaku državu i bez ikakvih vremenskih ograničenja razmotriti problematiku i posle toga ponuditi rešenja i naravno predloge šta ukoliko se to ne ostvari. Ovakvi skupovi jesu zaista predivni, imamo priliku da uspostavimo lične kontakte, ali mislim da nam nedostaju konkretni potezi da se definišu ključni problemi i pronađu modeli kako da se prevaziđu – naglašava Bodiroža.
Imamo ogroman potencijal
Petar Gojković iz Pariza kaže da su očekivanja ista kao i ranije “da se umrežimo, napravimo jedan registar svih nas koji živimo van granica naše zemlje”.
– Imamo ogroman potencijal, imamo mnogo mladih koji su neiskorišćeni. Želimo da se otvorimo kao dijaspora prema matici. Da se okrenemo mladima, da ono što smo mi započeli, čemu smo postavili dobru osnovu ne samo u domenu kulture, već i u drugim oblastima, oni samo da nastave. Mi treba da poštujemo tradiciju, kulturu, ali ne da se prepuštamo stihiji, već da imamo plan i program, koji će ići ka obrazovanju i očvršćavanju kulture i održavanju dobrih veza sa prijateljima iz celog sveta.
Mladi se udružuju
Nemanja Dimitrijević iz Francuske bio je i prošle godine na Vidovdanskom saboru. On je predsednik Federacije mladih Srba Evrope koja se bavi promocijom kulture, tradicije i srpske istorije u Francuskoj.
– Za sada asocijacija deluje u Francuskoj i Srbiji, a plan je da se proširi i na ostale zemlje, svuda gde žive naši mladi zemljaci. Tokom sledeće godine otvara se ogranak u SAD, a sarađivaćemo i sa našim studentskim organizacijama u Austriji i Švajcarskoj.
Rumuni uče srpski
Lidija Čolević je lektor za srpski jezik i književnost i radi na Fakultetu stranih jezika i književnosti u Bukureštu.
– Ima 40 učenika koji uče srpski, a ove godine slavimo jubilej 75 godina srbistike na univerzitetu u glavnom gradu Rumunije. To je renomirani univerzitet. Moji studenti su uglavnom Rumuni, poneki stranac. Svake druge godine je upis, a na Odseku za srpski jezik i književnost kvota je 17 +1, a mi uvek uspevamo da je ispunimo, imamo kvalitetna predavanja.
Da čuvamo svetinje
Dušan Aleksić, potpredsednik Saveza Srba u Italiji je još prvog dana skupa za “Vesti” rekao da očekuje da se daju jasni signali dijaspori gde može jedinstveno da deluje.
– Pre svega na KiM, a smatramo da se naš glas slabo čuje po tom pitanju, u školstvu, sportu da, ali moramo biti složni i po nacionalnom pitanju. Treba da se ujedinimo i u očuvanju srpskih simbola, crkava i manastira i to treba da pokažemo na delu, a prioritet su naše svetinje na KiM.
