Iz humanitarnog paketa vrednog 3.500 australijskih dolara koji je nedavno štićenicima našeg Humanitarnog mosta iz Sidneja poslao dobrotvor Veljko, odranije poznat po plemenitosti i vrednim donacijama nevoljnicima u otadžbini, 700 dolara završilo je u rukama starih i bolesnih u Raškoj oblasti, ovoga puta na Pešteru i planini Rogozni. Radovali su se teško bolesni i slabovidi Hamdija Ajdinović iz sela Rasno u opštini Sjenica i usamljena, siromašna i takođe teško bolesna Vukica Milosavljević iz zabitog sela Kašalj na Rogozni. Od dobrog Veljka oni su dobili po 350 dolara.
Zajam od dobrih ljudi
– Mnogo nam znači ova pomoć, pogotovu što u ovoj godini nismo dobili nijednu donaciju iz nama drage dijaspore. Snalazili smo se kako smo znali i umeli, pozajmljujući se u lokalnoj prodavnici i kod komšija – priča Hamdija i ističe da zbog bolesti i totalno slabog vida ne može da radi i da jedva prehranjuje sebe i suprugu Irmu.
– Kupićemo brašno i druge namirnice, obavezno i lekove, a ako šta pretekne izmirićemo bar deo duga za struju. Hvala beskrajno plemenitom Veljku iz Australije, Bog neka ga čuva i sreća prati. Hvala svim dobrotvorima koji su nam u poslednje dve godine pomagali da opstanemo zimi na surovom Pešteru, hvala Peštercima rasutim širom sveta što nas nisu zaboravili. Hvala redakciji “Vesti”, da nije dobrotvora ne bi bilo ni nas – priča ovaj siromašni i bolesni Pešterac i naglašava da su ga napale mnoge bolesti, da je imao nekoliko operacija, da se jedva kreće i da je srećan što je uopšte živ.
– Da nije bilo komšija koje su mi svojevremeno i kuću sagradile i koje me stalno pomažu, donesu mi povremeno hranu i u prodavnici mi plate namirnice, ko zna da li bih još bio u životu. Primam socijalnu pomoć od 100 evra, a samo za tablete mesečno potrošim i po 50 evra. Sudbina je odredila da se ceo život mučim – dodaje Hamdija.
Supružnici Ajdinović kažu da im je najveći problem to što u kući nemaju vodu, pa ne mogu da koriste veš-mašinu i da se kao ljudi okupaju. Sanjaju kupatilo i nadaju se da će im dobrotvori iz dijaspore, među kojima je i oko 50.000 zemljaka, pomoći da reše i ovaj problem i da će i ubuduće biti uz njih.
Za lekove
Donaciji dobrog Veljka iz Sidneja puno se obradovala i usamljena i teško bolesna Vukica Milosavljević, jedini žitelj zabitog sela Kašalj na Rogozni. Ona živi sama u oronuloj kući sa zemljanim podom čiji krov prokišnjava i svakog trenutka može da se sruši. Od usta odvaja ne bi li nekako sanirala dotrajali krov nad glavom, ali joj ne ide, jer nikakva primanja nema. Ono malo crkavice što dobije od komšija i dobrih ljudi iz belog sveta mora da čuva za hranu i lekove.
– Jedina nada su mi čitaoci “Vesti”, mnogo puta su me spasavali u poslednjem trenutku, nadam se da ću tokom leta uspeti da sakupim tih za mene velikih 1.000 evra i da ću zimu dočekati sa renoviranim krovom. Potrudiću se i da ako me zdravlje posluži nešto zaradim branjem kleke, šipurka, pečurke i drugih šumskih plodova. Nevolja je što u ovoj zabiti, daleko od grada i civilizacije, ni to nema ko da otkupi – priča Vukica i moli nas da dobrom Veljku iz Sidneja, koji misli na stare i nemoćne u ovom kraju, prenesemo njene pozdrave i zahvalnost do neba.
Tračak nade
Naši čitaoci verovatno su primetili da je među štićenicima Humanitarnog mosta iz jugozapadne Srbije najviše starih i nemoćnih sa planine Rogozne koja pokriva ogroman prostor između Kosova i Raške oblasti. Zbog bespuća, bede i sirotinje više od 80 odsto žitelja ove planine moralo je da se odseli, ostali su samo nemoćni starci o kojima nema ko da brine. Tek nedavno, nakon što su na Rogozni otkrivene ogromne rezerve rude bakra i zlata, u sela na ovoj zapostavljenoj planini stiže asfalt. Meštani se nadaju da će doći fabrike i stranci, a sa njima i bolji život.
Muka i sirotinja
– Bogu se pomolim pred svako spavanje, nikada ne znam da li ću živa osvanuti. Zemljani pod mi ne smeta, navikla sam se i na život bez vode i kupatila. Oguglala sam se i na muku i sirotinju, ne treba mi mnogo ni za hranu. Strepim samo da mi se krov ne sruči na glavu – priča Vukica i objašnjava da joj je samo za grede i crep potrebno bar 1.000 evra, što su za nju ogromne pare.
