Više poziva humanih ljudi iz Tutina i okoline da dođemo u selo Pope i pokušamo da, posredstvom “Vesti” i našeg Humanitarnog mosta, pomognemo nepokretnoj baki Danici Veljović (87) i njenom sinu Radanu (58) bili su povod da se zaputimo u ovo peštersko selo i na licu mesta vidimo kako žive i kako uopšte opstaju.
Teško bolesna i nemoćna starica i njen dobri i siromašni sin žive vrlo skromno, bez osnovnih uslova dostojnih čoveka.
– Nepokretna sam duže od pet godina. Evo danas me sin i komšija izneli ispred kuće da malo vidim dana i sunca. Nakon što sam slomila kuk ne ustajem iz kreveta. Bog i Radan drže me još u životu. Radan je uz mene po 24 sata dnevno, ne može ništa da radi, jer ne sme da me ostavi samu. Sav svoj život posvetio je meni. Eto, nije uspeo ni da se oženi i zasnuje porodicu. Duša me boli zbog njega i svih njegovih odricanja i muke – priča baka Danica. Ona ističe da od prihoda imaju samo njenu porodičnu penziju od 14.000 dinara (oko 120 evra) i da se jedva prehranjuju. Obraduju se kad ih poseti neko od dobrih ljudi ili kada im iz tutinskog Crvenog krsta stigne skromna pomoć u namirnicama.
– Bude dana kada ostanemo i bez brašna i hleba, pa Radan mora da pozajmljuje u obližnjoj prodavnici. Dobri ljudi pa nam pomognu, daju nam na poček, platimo kad nam dođe penzija. Sa lekovima je još teže, najčešće ne možemo da ih kupimo i trpimo – dodaje ova starica, dok nam pokazuje kuću u kojoj živi sa slabom strujom, bez vode i kupatila, zimi hladnu i nebezbednu.
– Naš život je čemeran i težak. Na leđima donesem poneko drvo iz šume. Kupamo se, kao pre 100 godina, u limenom koritu. Teškom mukom okupam nepokretnu majku. Sam perem sve ručno, sam kuvam i mesim hleb. Šta ću, takva mi je sudbina, Bog mi je odredio takav život. Bolesnu majku ne bih napustio nikada, ni za najudobniji život negde u gradu – veli Radan i nada se da će, posle ovog apela, stići bar neka pomoć od dobrih ljudi iz dijaspore.
Skromni
– Ne treba nama mnogo, samo da preživimo, da obezbedimo namirnice i lekove za zimu, kupimo desetak metara drva, da nabavimo bolji šporet, da se nekako domognemo frižidera i da i mi dočekamo televizor. Unapred se zahvaljujemo svakom dobrotvoru i svim plemenitim ljudima širom Srbije i sveta želimo dobro zdravlje i sreću u životu – ističe Radan.
– Još bismo se više obradovali kada bi nam neko pomogao da adaptiramo i ozidamo našu staru brvnaru, da je obezbedimo (stoji na trulim direcima), jer može da nam se sruši dok spavamo, ili da je stiroporom ili nekim drugim materijalom utoplimo kako bismo zimi trošili manje drva i manje se smrzavali. Za nas su to velike pare koje nikada nećemo moći da obezbedimo. Volela bih da se okupam u svom kupatilu, da mi je kuća uvek topla i da bar jednu godinu, pre nego što krenem na onaj svet, proživim kao čovek – poručuje baka Danica, siromašna i nemoćna starica sa Peštera.
Oduzeta ruka
Osim slomljenog kuka koji nije zarastao, baku Danicu muče i srčani problemi, nevolje sa disanjem i oduzetost leve ruke kao posledica lakšeg moždanog udara koji je nedavno preživela na nogama i bez intervencije lekara. Pošto je nepokretna već pet godina nije bila na lekarskom pregledu. Samo za lekove mesečno joj je potrebno bar 200 evra. Pošto nema novca, koristi samo neke najneophodnije lekove.
Uzdaju se u Hida
Baka Danica i njen sin Radan vele da se do sada nisu javno obraćali za pomoć i da su poneki lek, hleb ili brašno dobijali od dobrih komšija. Nadaju se da će ih, nakon ovog apela, posetiti i poznati humanitarac Hido Muratović koji je, kako kažu, pomogao mnogim nevoljnicima u ovom kraju.
