Legendarna škola dizajna Bauhaus ovoga proleća slavi vek od svog osnivanja a njen uticaj je univerzalan iako je postojala samo 14 godina dok je nacističke vlasti nisu ukinule.
Za tih 14 godina Bauhaus je bio centar za sve novitete na polju umetnosti, primenjene umetnosti, dizajna i arhitekture i njen uticaj se osećao i još uvek se oseća u tim oblastima.
Koncept Bauhausa: svedenost oblika, jednostavnost, funkcionalnost uticao je na sve predmete – od dizajna korica knjiga do kreiranja kućnog osvetljenja, nameštaja, uređenja enterijera…
Nasleđe Bauhausa su zamenili postmodernizam i drugi stilovi, ali sada je ponovo u trendu u celom svetu.
Za 100. rođendan otvorena su dva muzeja posvećena Bauhausu u Vajmaru i Desauu gde se “rodio” i ima najvise “tragova” od eksterijera do enterijera. Planirano je bezbroj izložbi u mnogim svetskim centrima, pripremaju se simpozijumi i pišu se novinski tekstovi u kojima stručnjaci nastoje da objasne u čemu je bio značaj ove kulturne institucije.
Atraktivnost Bauhausa je delimično u tome što je nastao ubrzo posto je proglašena Vajmarska republika, a nacistima je bio jedan od prioriteta da što pre zatvore ovu instituciju jer je prema njihovoj oceni bila preterano avangardna.
Ideja osnvača Bauhausa bila je da objedine sve oblike likovne umetnosti i da kreiraju sve što je potrebno jednom modernom domaćinstvu. To je značilo da umetnici treba da dizajniraju sve – od pribora za jelo do čitavih novih naselja.
Valter Gropijus, prvi direktor i jedan od osnivača Bauhausa, zastupao je stav da ne treba odvajati primenjenu umetnost od ostalih vidova umetnosti.
Arhitektura se nije predavala tokom prve polovine postojanja škole, a danas se najviše pominje uticaj Bauhausa baš na projektovanje stambenih objekata. Mnogi danas nazivaju izraelski Tel Aviv pravim “Bauhaus gradom” iako niko od njegovih projektanata nije direktno bio đak ove škole.
Ideje Bauhausa, izgleda, imale su više uspeha i uticaja nakon njegovog zatvaranja nego dok je postojao kao škola dizajna.
