U kasi Evropskog investicionog fonda skoro da neće biti novca iz državnih budžeta, odnosno iz džepa poreskih obveznika – iz prostog razloga, kako je Junker rekao, jer države nemaju novca.
Profit je prva stvarU Evropskoj komisiji kažu da projekti za finansiranje neće biti birani po nacionalnom ključu, već po kvalitetu. Državni ključ kao kriterijum, kažu, uplašio bi investitore za koje je jedini kriterijum za ulaganje – isplativost, odnosno dobit. |
– Ovo je najveći napor Evrope za investicije – rekao je Junker, dodajući da će svaki evro koji bude uložen u ovaj program proizvesti 15 evra. Teoretski, ovaj plan bi trebalo da pokrije deficit na planu investicija nasleđen iz kriznih godina. Namena mu je da finansira projekte iz oblasti energetske infrastrukture, numeričke ekonomije i transporta, kojima uglavnom nedostaje novac jer ih investitori ocenjuju suviše rizičnim.
Cilj je, takođe, da se otvore radna mesta u Evropi, jer njen ekonomski rast posustaje, a stopa nezaposlenosti mladih je još uvek vrlo visoka.
Kao garancija za privatni kapital koji će ući u ovaj Fond za evropske investicije, treba da posluži 16 milijardi iz budžeta EU i pet milijardi evra od Evropske investicione banke, dakle ukupno 21 milijarda. Ovaj Junkerov plan, međutim, kosi se sa trenutno važećim pravilima EU. Zato će komisiji biti potrebna podrška Evropskog parlamenta koji će morati da izglasa izmenu pravila kako bi plan mogao da se primenjuje.
Izlažući ovaj plan u Evropskom parlamentu, Junker je donekle okrenuo neprijatnu stranicu vezanu za aferu višedecenijske utaje poreza u Luksemburgu gde je on imao funkcije premijera i ministra finansija.
Ostaje, međutim, pitanje odakle će doći privatni novac u budući Fond za evropske investicije? Da li od onih svetskih najvećih korporacija, banaka i osiguravajućih društava koji nisu ništa uplaćivali u budžete država u kojima su sticali dobit i izigravanjem zakona prijavljivali prihode recimo u Luksemburgu?
Utajama i sklanjanjem novca u Luksemburg i druge države koje su za ovo naplaćivale proviziju, pražnjeni su budžeti država. Zbog toga su države ulazile u prezaduženost i morale da uvode politiku stezanja kaiša i drakonske štednje. Da li sada utajeni novac zapravo zaobilaznim putem prosto rečeno treba da bude opran kroz Evropski investicioni fond? Ako tom Fondu kola krenu nizbrdo – svi će se okrenuti ka garantu, a to je EU čiji budžet pune niko drugi do poreski obveznici sa stegnutim kaišem. Oni su opet dobili ulogu dežurnih platiša investicionih prevara, promašaja i špekulacija.
