Prema Bajecovim rečima, Srbija se zadužila oko milijardu evra na domaćem tržištu kroz prodaju trezorskih zapisa, a na spoljašnjem tržištu za oko 800 miliona evra.
"Ukupni državni dug je negde oko 9,5 milijardi evra. Od toga 4,5 milijarde evra je spoljni javni dug, a preostali iznos je unutrašnji javni dug države. Srbija se u ovoj godini više zaduživala kako bi pokrila budžetski deficit, ali je predviđeno da se u narednim godinama deficit anulira, pa je za očekivati i da se smanje aktivnosti države na zaduživanju radi pokrića deficita", rekao je Bajec.
On je dodao da u unutrašnji javni dug spadaju obaveze prema deviznim štedišama, otplata kamate za dospele tromesečne trezorske zapise… Prema njegovim rečima, ukupni bruto domaći proizvod (BDP) iznosi nešto više od 30 milijardi evra, pa je lako izračunati da je javni dug ispod 30 odsto BDP-a.
On je napomenuo da se u javnosti često stvara zabuna pa se govori o ukupnom dugu od oko 21 milijarde evra, ali se ne razjašnjava da se ta suma odnosi na javni i privatni dug, odnosno dugovanja koji su napravila preduzeća iz Srbije.
"Visina spoljneg privatnog duga je negde oko 16 milijardi evra", precizirao je Bajec i dodao da se do iznosa od 21 milijarde evra dolazi kada se saberu spoljni javni dug i privatni dug. Prema njegovim rečima, visina privatnog duga indirektno utiče na sveokupno stanje u državi, jer se zbog otplate kredita u inostranstvu mogu javiti poremećaji na domaćem deviznom tržištu, ali je bitno razgraničiti i da to nije dug koji je napravila država.
