– U slučaju da sklopimo aranžman sa MMF, srpske finansije će uploviti u mirnije vode.
Usta su puna reforme javnih preduzeća i sektora, a ne možemo da prebrojimo broj zaposlenih, koliko ih ima. Stalo se na 780.000 zaposlenih u javnom sektoru?
– Odsustvo osnovnih informacija, kao što je broj zaposlenih, ukazuje na slabost budžetskog sistema u Srbiji. Ova slabost se ogleda i u netransparentnom prikazivanju “ispod crte” rashoda za gubitaška javna preduzeća ili lošem izvršavanju kapitalnih investicija.
Da li to znači da dokle god ne znamo gde se tačno novac troši i ne može da se kontroliše pokrivanje gubitaka javnih preduzeća, da su sve žrtve u vidu smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, kao i ranije povećanje PDV, uzaludne?
– Ukoliko uspemo da sredimo katastrofalnu situaciju u javnim preduzećima i dovedemo državni sektor u red, žrtve neće biti uzaludne. Ali ako javna preduzeća nastave do posluju po starom – nema tog smanjenja plata i penzija koji će nam omogućiti da izbegnemo ekonomski krah. Javna preduzeća su za budžet svojevrsne tempirane bombe, koje je potrebno hitno demontirati. Konkretno, neophodno je zaustaviti gubitke od blizu 200 miliona evra godišnje koje pravi "Srbijagas" i zatim ih na netrasparentan način prebacuje na poreske obveznike putem izdavanja državnih garancija. Potrebno je preokrenuti situaciju u "Dunav osiguranju" koje je od profitabilnog preduzeća postalo
Povećanjem PDV samo se kupuje vremeDa li ima osnova da se PDV u 2015. ponovo poveća, jer postoji mišljenje da ove uštede neće biti dovoljne? |
gubitaš. Ključno je uočiti da EPS pokazuje znake bolesti koje je "Srbijagas" pokazivao pre 5-6 godina, i ako se radikalno ne reformiše, kroz nekoliko godina bi mogao da postane daleko veći teret za poreske obveznike nego što je danas "Srbijagas".
Da li bi trebalo oročiti smanjenje plata u javnom sektoru i penzija?
– Oročenim merama se ne mogu rešavati sistemski problemi. Trajno moramo da uskladimo državnu potrošnju sa privrednim mogućnostima. Ne možete iz političkih razloga da vanredno povećate penzije za 10 ili 20 odsto, kao što je učinjeno 2008. godine, i da ne mislite da se čitav sistem neće raspasti. Naša privreda može da pokrije 80 odsto izdataka za plate i penzije, a ostatak se nadomešćuje iz kredita i tako poslednjih šest-sedam godina. To je neodrživo.
