Japanski naučnici su na putu da proizvedu jednostavni test na novi koronavirus, koji se bazira na upotrebi antitela poreklom iz nojevih jaja i omogućuje da se prisustvo patogena utvrdi golim okom.
Novi koronavirus inspiriše strah i sumnje, ali i inovaciju i maštu. Najnovija inovacija, iz stare japanske prestonice Kjota, treba da pomogne u otkrivanju tog smrtonosnog patogena na jednostavan, neinvazivan način. Ona ima veze sa nojevim jajima.
Naime, tim naučnika sa Prefekturalnog univerztiteta Kjoto izradio je hirurške maske čijim pregledom pod ultraljubičastim znacima može da se odredi da li su subjekti koji su ih nosili zaraženi virusom SARS-CoV-2.
Kuriozitet je da se kao agent pomoću kojeg se utvrđuje prisustvo virusa koriste antitela koja su proizveli nojevi, s obzirom da su japanski naučnici došli na ideju da umrtvljeni koronavirus ubrizgaju tim krupnim pticama koje ne lete, jer su one sposobne da proizvedu veliku količinu antitela koja učestvuju u odbrani organizma od opasnih mikroorganizama. Injekcije virusa davane su ženkama, kako bi se antitela ubrala iz jaja koja one polože.
U maske se u visini usta umeće specijalni filter, koji se nakon upotrebe tog zaštitnog sredstva vadi i prska fluorescentnom supstancom koja sadrži nojeva antitela. Filter se potom pregleda lampom koja odašilje ultraljubičaste zrake – ukoliko je novi koronavirus prisutan, nojeva antitela će svetleti, što znači da je osoba zaražena.
Vođa istraživačkog tima, profesor veterine Jasuhiro Cukamoto, kaže da je ispitivanje do sada sprovedeno na maskama 32 zaražena subjekta, te da je supstanca s nojevim antitelima verno pokazala količinu prisutnog virusa i njeno postepeno smanjivanje tokom perioda od deset dana.
Sledeći korak je proširenje studije, kako bi se uključio veći broj ispitanika.
Tim se nada da bi njihov izum mogao da bude zvanično odobren i uđe u široku komercijalnu upotrebu tokom sledeće godine.
Otkrivanje prisustva virusa na unutrašnjem filteru maski golim okom daje bitne nove mogućnosti, jer pruža saznanje koje može da se iskoristi za upućivanje ljudi na pi-si-ar testiranje i, naročito, za lakše identifikovanje nosilaca virusa koji nemaju simptome.
Nojevi za spas čovečanstva
Tim profesora Cukamota, inače, je već u aprilu ove godine proizveo (u Japanu vrlo popularne) hirurške maske presvučene antitelima nojeva koja neutrališu novi koronavirus.
Sada nastoji da razvojem posebnog filtera s antitelima noja doprinese jednostavnom ranom otkrivanju zaraženih osoba detektovanjem virusa iz njihovog daha.
Profesor Cukamoto, koji je i rektor Prefekturalnog univerziteta Kjoto, u prošlosti je koristeći istu tehniku izradio više vrsti maski kojima mogu da se delom zaustave virusi izazivači drugih bolesti, poput gripa, SARS-a ili ebole.
Štaviše, privatna kompanija koju je osnovao proizvodi i dezinfekcioni sprej koji sadrže antitela noja, koji može da se nanosi na kvake i druge površine, kao i bombone čijim sisanjem se u usta unose antitela poreklom iz jaja te ptice, koja imaju antivirusno dejstvo.
Šire gledano, vrednost rada profesora Cukamota leži u tome što su pre metode ekstrahovanja antitela iz nojevih jaja za njihovu proizvodnju korišćeni miševi i zečevi, koji su morali biti ubijani da bi se iz njihove krvi uzele vrlo male količine važnih proteina. Iz žumanca velikog jaja noja, na jednostavan način se dobija četiri grama antitela, dok jedna ženka prosečno snese oko 100 godišnje – količina imunološkog proteina za čije dobijanje bi trebalo usmrtiti hiljadu zečeva.
Zahvaljujući otkriću da nojevi proizvode veliku količinu antitela, da su ona skoncentrisana u jajima i efikasna u uništavanju virusa koji more čovečanstvo, profesor Cukamoto uživa veliki ugled u međunarodnim naučnim krugovima. U svom istraživanju primene nojevih antitela kao detektora i odbrane od patogena on sarađuje sa američkim univerzitetom Harvard i vojskom SAD.
Neinteligentni i opasni, ali vrlo korisni
Pedesetdvogodišnji Cukamoto je karijeru počeo kao veterinar farme nojeva i sa njima radi već više od dvadeset godina.
Interesantno, u dužem intervjuu japnskom javnom servisu NHK on je izjavio da te ptice, koje mogu da dosegnu visinu od dva i po metra i trče 60 kilometara na sat, “nisu previše pametne” pošto zbog slabe moć pamćenja ne mogu da prepoznaju ni ljude koji s njima rade dugi niz godina.
Naime, Cukamoto je dugo promatrao ponašanje nojeva i ustanovio da se dešava da provedu puno vremena jureći sopstvenu senku, da umeju da greškom zgaze i smrve sopstveno jaje i da povedu brigu o tuđem a zanemare sopstveno potomstvo jer ih ne razaznaju.
Istovremeno, međutim, on je primetio i da njihove rane brzo zarastaju i da ne oboljevaju puno od infekcija, što ga je, skupa sa činjenicom da žive i po šezdeset godina i imaju solidnu telesnu građu, navelo na pomisao da poseduju jak imunitet.
To je kasnije i potvrdio kroz svoje medicinsko istraživanje, koje se sastojalo od ubrizgavanja detoksifikovanih patogena različitih bolesti, među kojima i onih koje napadaju ljude, i posmatranju imunološke reakcije nojeva, koja se pokazala izrazito snažnom.
“Imaju pileći mozak, ali u svom telu imaju skrivenu moć koja može da spasi čovečanstvo”, rekao je on pred kamerama.
Japanski veterinar je i posvedočio da su nojevi agresivni i da su ga više puta išutirali, zbog čega je jednom prilikom pretrpeo prelom noge, ali da ga, uprkos činjenici da su opasne, te ptice puno zanimaju i da ih voli.
