Nakon što su delimično obnovljene velike kule (stupovi) po kojima je manastir Đurđevi stupovi kod Novog Pazara, zadužbina Stefana Nemanje iz druge polovine 12. veka, dobio ime, na ovoj svetinji dugo se ništa nije radilo.
Tek ovih dana, na zadovoljstvo igumana Gavrila, manastirskog bratstva i brojnih vernika u ovom delu Raške oblasti, nastavljena je pre pola veka započeta restauracija fresaka u kapeli kralja Dragutina, drugog ktitora ovog bisera srpskog srednjovekovnog graditeljstva, umetnosti i kulture. Zajedno sa Starim Rasom, Petrovom crkvom i Sopoćanima, od 1979. manastir Đurđevi stupovi je svetsko kulturno dobro pod zaštitom Uneska. Grobna kapela kralja Dragutina, gde je ktitor sahranjen 1316. godine, podignuta je uz pregradnu ulaznu kulu manastirskog kompleksa, a pretpostavlja se da je njen živopis nastao krajem 13. veka.
Živopis istorije
Freske u kapeli predstavljaju jedinstven spoj religiozne umetnosti i istorijsko-pravnih dokumenata u vidu slika. Na svodu kapele prikazani su istorijski događaji poput Državnog sabora u Rasu 1196. na kojem je Stefan Nemanja predao vlast svom sinu Stefanu Prvovenčanom, krunisanja kralja Uroša (Prvog) 1243, krunisanja njegovog sina, kralja Dragutina 1276. i predaje vlasti kralja Dragutina bratu Milutinu u Deževi 1282. godine.
Po projektu i uz nadzor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, radove izvode stručnjaci Ateljea za konzervaciju i restauraciju iz Beograda, a deo novca, oko 24.000 dolara, stigao je i iz dalekog Japana, kao doprinos ove prijateljske zemlje za očuvanje ovdašnjeg srpskog i svetskog kulturno- istorijskog nasleđa. Većinu donacije, oko 22.000 dolara, obezbedila je Sumitomo fondacija iz Tokija, a ostatak od 2.000 dolara jedna kompanija iz Osake. Sa velikom pažnjom restauratorske radove u kapeli kralja Dragutina nadgleda i Saći Šamada, lektorka sa ženskog univerziteta Đisen u Tokiju. Saći je pre 19 godina završila istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
– Iako po obimu nije veliki, ovo je značajan i vrlo zanimljiv projekat, jer se nakon pola veka radi na restauraciji fresaka na kojima je došlo do oštećenja i promena na živopisu. Vreme za novi redovni postupak čišćenja, konsolidacije, odvajanje od zida, retuširanja i plombiranja posle kojih će ova dela biti sačuvana i zaštićena još nekoliko decenija – ističe slikar i konzervator Dragan Stanojević.
Jedinstvena lepota
Gošća iz Japana Saći Šimada ističe da je Srbija mesto kulturne razmene između Zapada i Istoka:
– Zanimljivo mi je što freske prikazuju jedinstvenu kulturu. Obišla sam brojne manastire u Srbiji i videla njihove lepote, istražujem slike vladara iz 13. i 14. veka, a freske u kapeli kralja Dragutina su toliko važne u lozi Nemanjića, pa sam veoma srećna što ih, uz našu pomoć, možemo sačuvati i obnoviti.
Naglašava da je pre dolaska u Beograd studirala srpsku istoriju umetnosti na univerzitetu Okajama, a radila je sa profesorom Mićitaka Suzukijem koji je pomogao da se obnovi i manastir Svetog Jovana Preteče u Jašnji.
Ova vredna Japanka, inače veliki prijatelj Srbije i poštovalac srpske istorije i kulture, trenutno na japanski jezik prevodi monografiju manastira Đurđevi stupovi, akademika Gojka Subotića, a radi i na drugim kulturnim projektima koji zbližavaju dve prijateljske zemlje. Zahvalna je svim ljudima koji su sarađivali na ovom projektu, posebno igumanu Đurđevih stupova ocu Gavrilu i Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Priložnici iz celog sveta
Manastir Đurđevi stupovi koji je vekovima bio u ruševinama traje duže od tri decenije, zahvaljujući državi Srbiji, ali i brojnim priložnicima iz celog sveta on je dobrim delom vratio izgled kakav je nekada imao, renovirane su Nemanjina i Dragutinova trpezarija, radi se na Dragutinovoj kapeli, izgrađena su dva konaka, u svetinju su se nakon tri veka vratili monasi.
Vernici u ovom kraju najviše su se radovali obnovi (podizanju) manastirskih kula koje su u srednjem veku bile simbol Nemanjine moći i zaštitni znak ove svetinje. Nažalost, kule su podignute samo do polovine, jer Unesko nije dozvolio nastavak radova, navodno, jer se još tačno ne zna kako su kule originalno izgledale. Narod u Starom Rasu ipak veruje da će kule uskoro krenuti u visinu i dosegnuti do krova manastira.
Zahvalnost igumana Gavrila
Iguman manastira Đurđevi stupovi otac Gavrilo ističe veliku zahvalnost Sumitomo fondaciji, donatoru iz Osake, profesorki Saći Šimida, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i konzervatorima što čuvaju i oplemenjuju srpsku kulturnu baštinu i rade na njenoj prezentaciji širom sveta. On se nada da će radovi na obnovi Đurđevih stupova biti nastavljeni i narednih godina sve dok, kako naglašava, Nemanjina zadužbina na brdu iznad Novog Pazara ne vrati izgled kakav je nekada imala.
Obećanje Stefana Nemanje
Dok je kao mladić bio zatočen u jednoj pećini u Starom Rasu, predanje kaže da je Stefan Nemanja mogao da vidi samo jedno brdo u daljini. Gledajući u to brdo stalno se za izbavljenje molio Svetom Đorđu uz obećanje da će mu, ako ga spase, izgraditi manastir upravo na tom brdu. Nakon što je spasen, Nemanja je održao obećanje, na brdu iznad Novog Pazara, od svuda vidljivom, izgradio je manastir u čast ovog svetitelja koji je narod nazvao Đurđevi (Đorđevi) stupovi.
