Japanski premijer Šinzo Abe namerava da ponovo pokrene pitanje teritorijalnog spora između Rusije i Japana i da posle skoro 75 godina zaključi mirovni sporazum. Prema njegovim rečima, Kurilska ostrva, koja su predmet spora dveju zemalja, trebalo bi da se pretvore u „ostrva prijateljstva“.
– Formulacije, svakako, predivno zvuče, a rečeno je mnogo dobrih reči. Ali, pre svega, treba obratiti pažnju na to gde je rečeno. A to je rečeno na japanskom Kongresu za povratak severnih teritorija. Abe je, govoreći na ovom kongresu, ispada, podržao zahtev da se “vrate” četiri ruska ostrva, tako da ovde postoji protivrečnost – ocenio je za Sputnjik Valerij Kistanov, šef Centra za japanske studije Instituta za Daleki istok RAN.
Spor Moskve i Tokija oko ovih ostrva koje je Sovjetski Savez pripojio 18. avgusta 1945, tri dana posle objave japanske kapitulacije, traje već decenijama. Zbog ovog spora Rusija i Japan nisu potpisali mirovni sporazum već nekoliko decenija.
Ostrva Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomaj Rusi zovu “Južnim Kurilima”, a Japan svojim “severnim teritorijama”. Sovjetski lider Nikita Hruščov nudio je Japancima dva ostrva, ali oni su insistirali na sva četiri.
Kurilska ostrva – kamen spoticanja 75 godina
Naime, još 1956. godine potpisan je dogovor, koji su ratifikovali i Vrhovni sovjet SSSR-a i japanski parlament, ali je japanska strana odbila da ga ispunjava, a potom je i Sovjetski Savez anulirao sve dogovore u okviru ovog sporazuma.
Eksperti objašnjavaju da je ta zajednička deklaracija iz 1956. predviđala da SSSR zadrži dva ostrva, a da preostala dva, Šikotan i Habomaj, preda Japanu, posle zaključenja mirovnog ugovora. Tokio je kasnije, pod uticajem SAD, ovaj dokument odbacio, zahtevajući da im se vrate sva četiri ostrva po dokumentu o trgovini i granicama iz 1855.
Kasniji pregovori nisu imali rezultata. Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije upitan.
Rusija ne trguje svojim teritorijama
Japanski premijer je govoreći o svojoj nameri da reši problem „severnih teritorija“ i pretvori ih u „ostrva prijateljstva“ naveo da Japan i Rusija moraju pronaći rešenje prihvatljivo za obe strane i ojačati odnose poverenja i prijateljstva, pošto je nepostojanje mirovnog sporazuma između zemalja punih 74 godine „nenormalna situacija“.
Govoreći na Kongresu za povratak severnih teritorija, Abe je podsetio da Japanci već tri godine mogu da avionima dođu na ostrva kako bi posetili grobove svojih predaka, kao i da se na tim ostrvima postoji zajednička ekonomska aktivnost.
Kurilska ostrva prostiru se dužinom od 1.200 kilometara od ruskog poluostrva Kamčatke na severu i velikog japanskog ostrva Hokaido na jugu i razdvajaju Ohotsko more od severozapadnog Pacifika i imaju sve potencijale za razvoj industrije, ribolova i turizma. Na ostrvima živi nešto više od 20.000 stanovnika.
Dok mediji i analitičari aktivno diskutuju o sudbini Kurila, ruski predsednik Vladimir Putin je svojevremeno razrešio sve dileme, izjavivši da Rusija ne trguje svojim teritorijama, ali da želi da se pronađe rešenje za taj problem.
Abeov predlog nije realan
Za rešenje tog spora upravo Tokio treba da učini prvi korak, smatra ruski ekspert Valerij Kistanov.
– Stav Rusije je da bi se učinio makar prvi korak ka zaključenju mirovnog sporazuma da Japan treba u potpunosti da prizna rezultate Drugog svetskog rata i suverenitet Rusije nad sva četiri ostrva Južnih Kurila. A stav Japana je suprotan… I ta protivrečnost i dalje postoji – objašnjava Kistanov.
Eksperti smatraju da Abe svojim govorima zapravo pokušava da da određene podsticaje pregovorima sa Rusijom i ne dovede situaciju u ćorsokak, ali da će ovaj spor nastaviti da rešava njegov naslednik, iako je Abeova želja bila da ga on reši.
Anton Morozov, član Komiteta Državne dume za spoljne poslove, smatra da predlog japanske strane „nije realan“, jer se te mere svode na predaju Kurilskih ostrva Japanu. Prema rečima Morozova, da bi se smanjila protivrečja između zemalja, Tokio bi prvo morao da ukine antiruske sankcije.
Rusko društvo, kako ističe Morozov, ima vrlo kategoričan stav – niko nikada neće pristati na predaju ostrva Japanu. Zbog toga ruski političar ne vidi u ovim pregovorima značajno približavanje stavova dve zemlje, ali smatra da je važno da odnosi dvaju naroda jačaju.
