Slovenački portal Necenzurisano objavio je dokument za koji tvrdi da ga je premijer Janez Janša predao predsedniku Evropske komisije Šarlu Mišelu u februaru i u kom se ponovo kroje granice na Balkanu. Osim “mirnog razlaza Bosne”, koji je pomenuo slovenački predsednik Borut Pahor u Sarajevu, u dokumentu se predlaže i pripajanje Kosova Albaniji, dok predsednik Aleksandar Vučić odbacuje svaku ideju komadanja Srbije.
Dokument je izašao u javnost tri meseca uoči predsedavanja Slovenije Evropskom unijom, a Janša je prvo demantovao da ga je predao Mišelu, pa se oglasio na Tviteru da “Ljubljana inače ozbiljno traži rešenja za razvoj regiona i evropsku perspektivu Zapadnog Balkana”, da bi na kraju preko svog kabineta poručio da “neće komentarisati do daljnjeg”. Reč je o takozvanom non-pejper dokumentu, koji nije potpisan i tretira se kao neslužben, a slovenački mediji u međuvremenu pominju da je verovatno napisan u Budimpešti i da je Ljubljana samo pomogla u njegovoj distribuciji na mig većih članica EU, pre svega Nemačke.
Dokument nosi naslov “Zapadni Balkan – put napred”. Prema tom planu, Kosovo se ujedinjuje sa Albanijom, uz poseban status za deo sa većinski srpskim stanovništom, zauzvrat se Republika Srpska pripaja Srbiji, a većina hrvatskih kantona u BiH pripala bi matici.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da nije video nikakvu inicijativu, pa nije spreman da osuđuje ili hvali nešto što nije video.
– Iznenađen sam licemerjem beogradske čaršije koja govori o nečemu o čemu ne zna ništa. Zar stvarno veruju da znaju ako ja nisam upoznat s tim. Skrećem pažnju na autošovinizam koji je izražen kod dela srpske kvazi elite koja misli da je potrebno kazniti svakoga ko smatra da Srbija mora nešto da dobije. Pa njima je moralna vertikala Evropski parlament koji je uputio zahtev državama EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, da to učine. Zar treba samo Srbija da se komada – rekao je Vučić.
Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik je kazao da je ideja o mirnom razlazu odgovor na nemogućnost te zemlje da normalno funkcioniše, što svi priznaju.
– Opciju mirnog razlaza BiH treba staviti na sto kao relevantnu i legalnu. Međutim, vidim ostrašćenost u pogledu Vučića i ljudi iz Srbije, ali i nas iz Srpske, kao da smo nešto strašno učinili zato što se zalažemo za mir. Moja koncepcija svega je mirni razlaz, a ne rat. A favorizuju se oni koji su za rat i koji bi prihvatili unitarnu Bosnu, a to su druga dva člana Predsedništva. Srbija će morati više da se pita na Balkanu, a pogledajte licemerje mnogih koji priznaju nezavisnost Kosova, dok odbijaju da podrže Srpsku – rekao je Dodik.
Premijer da se izjasni
Janšina politička suparnica, liderka slovenačkih socijaldemokrata Tanja Fajon održala je vanrednu konferenciju za štampu pozivajući Janšu da se izjasni o odnosu Slovenije prema zemljama regiona.
– Slovenačka spoljna politika mora se izjasniti i podržati jasnu evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. Zato pozivam Janšu da što pre da jasan stav Zapadnom Balkanu, posebno BiH – rekla je Tanja Fajon i ukazala i na dokument kojim je Hrvatska 22. marta zatražila veću pažnju EU prema BiH.
Taj non-pejper su potpisale i Slovenija, Grčka, Mađarska i Bugarska.
Diplomatski kiks
Slovenački ministar spoljnih poslova Anže Logar nazvao je “diplomatskim kiksom” to što je u javnost izašlo da je predsednik Borut Pahor u Sarajevu 5. marta pitao članove Predsedništva BiH da li je moguć miran razlaz.
– Krajnje je neobično da se najviša komunikacija predstavnika dve države objavi u medijima. Time se krši diplomatski kodeks – rekao je Logar.
Svi u NATO
Portparol EU Peter Stano izjavio je da u Briselu “nije poznato da postoji non-pejper Janeza Janše, te da stoga neće komentarisati pretpostavljeni sadržaj ovog dokumenta”. I portparol predsednika Evropskog saveta Barenda Lejtsa takođe je rekao da “ne može da potvrdi da su primili takav dokument”.
U Dokumentu za koji Ljubljana i Brisel tvrde da ne postoji, a koji je objavljen u medijima, spominju nerešena nacionalna pitanja Srba, Albanaca i Hrvata. Komentariše se i da su čak nakon završetka ratova i Dejtonskog sporazuma, ključna pitanja ostala otvorena, “te da osim Turske i nekoliko političara naklonjenih BiH niko nije zadovoljan situacijom u ovoj zemlji”.
Navodi se i ocena da Srbija, Hrvatska i Albanija imaju stabilne vlade i da su političari sposobni da donose strateške odluke, a da bi sva rešenja koja se pominju (miran razlaz BiH i pripajanje Kosova Albaniji) ubrzala pregovore o članstvu zemalja Zapadnog Balkana u EU i NATO.
Negativne reakcije u regionu
Druga dva člana Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić istakli su da neće dozvoliti da se atakuje na teritoriju te zemlje, njenu nezavisnost i integritet, te da je reč o guranju u rat. Komšić je rekao da ideja iz navodnog slovenačkog non-pejpera nije nepoznata, odnosno da je BiH nuđena i pre rata. I ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković odbacila je ovakav plan i poručila da je uverena da niko ozbiljan unutar Evropske unije ne može usvojiti ideju da ima pravo da ugrožava nečiji integritet.
Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije i dugogodišnji ministar Rasim Ljajić smatra da neformalni predlog slovenačkog premijera Janeza Janše da je najbolje rešenje da se “završi proces raspada Jugoslavije” poziv na nove sukobe.
– To je vraćanje u devedesete godine, iz kojih Janša izgleda nikad nije izašao – ocenio je Rasim Ljajić.
