Istoričar Aleksandar Raković kaže u intervjuu za “Vesti” da je politička situacija na zapadnom Balkanu vrlo napeta i usmerena protiv Srba, a razlog tome sagovornik vidi u činjenici da je Srbija digla glavu i počela ekonomski da jača.
– Napadi na Srbiju i Republiku Srpsku idu po liniji Zagreb, Sarajevo, deo Podgorice Mila Đukanovića i posebno Priština. Oni neće stati, jer bi da vide Srbiju slomljenu, što ona nije. Naprotiv, pokazuje da je jača nego ikada ranije i da je počela da ispostavlja zahteve za srpski narod koji živi van njenih granica, za status svog naroda i kulturno objedinjenje, kao i za državno ujedinjenje kada se za to stvore okolnosti u regionu i međunarodnoj zajednici – kaže Raković.
Da li u kontekstu napada vidite i pre nekoliko dana okončanu krizu na severu Kosova i Metohije?
– Apsolutno da, pošto je KiM jedino mesto gde u Srbiji može oružano da se organizuje neki otpor, a što se, izlaskom albanskih policijskih snaga pod punom ratnom opremom, ispostavilo kao neki vid oružanog konflikta koji na kraju nije eskalirao, već je ostao na nivou oružane tenzije. Zato je na dva kilometra od Jarinja i Brnjaka došla srpska vojska i policija i tu akciju vidim kao način da Srbija jača mišiće. Mislim da to treba da radi kao što radi u ekonomskom smislu i sasvim legitimno, jer i druge zemlje, kada ekonomski stasaju, to rade.
Tenzije koje su pretile eskalacijom bile su i u Crnoj Gori, gde se na udaru našla i Srpska pravoslavna crkva.
– To što su pristalice Mila Đukanovića na Cetinju prilikom ustoličenja episkopa Joanikija pokušale da urade, kao što smo videli, predsednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić i zamenik premijera Dritan Abazović, nazvali su događajem koji je imao čak i elemente terorizma. Đukanovićevi ljudi su bili naoružani i spremni da izazovu i oružane incidente, pa s obzirom na to nije bilo drugog rešenja nego da se preduzmu mere predostrožnosti u Beranama gde je nedavno, u manastiru Đurđevi Stupovi, ustoličen episkop budimljansko-nikšićki Metodije. Raspoređene su jake policijske snage i ništa se nije prepuštalo slučaju, mada, jasno je bilo da Đukanovićev bivši režim u Beranama nije bio u stanju da uradi ono što je uradio 4. septembra na Cetinju.
Mogu li i kako da se smanje tenzije u regionu?
– To sve zavisi od sponzora koji diriguju ovim orkestrom od Zagreba do Prištine. Reč je o nekim zapadnim strukturama, ne svim, jer Zapad više nema jedinstvenu politiku kakvu je imao ranije. Za sada je nejasno kako će se sve dalje odvijati. Srbija, prema mom mišljenju, ne bi trebalo da odustaje od cilja o kojem bi prvenstveno govorila intelektualna elita, a to je ujedinjenje. Ja lično, kao pravično rešenje, vidim da Srbija, Srpska i Crna Gora budu jedna država i kada se to uspostavi biće to drugi svet i stranci neće moći da upravljaju krizama kako to danas rade.
U Crnu Goru u bolja vremena
Da li još imate zabranu ulaska u Crnu Goru?
– Mislim da ne, ali je krajnje rizično da idem pošto Đukanovićev režim, koji mi je svojevremeno uveo zabranu, još nije demontiran i svakojaka neprijatnost može da me snađe, bilo gde na prostoru Crne Gore. Lako bih ušao, ali s obzirom da u policiji i dalje postoji Đukanovićeva struktura, pitanje je šta bi mogli da urade na bilo kom mestu, u kafeu, restoranu, na ulici… Da izazovu incident, pa prema tome nema potrebe da idem. To će ostati za neka druga i bolja vremena.
