Naglasio je, međutim, da jak NATO ne znači da odnosi s Rusijom ne mogu da budu konstruktivni.
Stoltenberg je u intervjuu koji je danas objavila "Gazeta viborča“ rekao da ne želi da se vraća raspravi da li važi ili ne zajednička deklaracija NATO i Rusije iz 1997. godine u kojoj se NATO obavezao da neće razmeštati veće snage u postkomunističkom prostoru novihčlanica.
"Tu raspravu smo vodili pred poslednji samit NATO. Nema svrhe da joj se vraćamo. Pravi odgovor je plan aktivnosti za pripravnost kojim se povećava vojno prisustvo NATO u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Jačamo bezbednostne kršeći međunarodne obaveze NATO", kazao je Stoltenberg.
Generalni sekretar NATO naglasio je da nema protivurečnosti u tome da jak NATO gradi konstruktivnu saradnju s Rusijom.
Podsetio je da je njegova domovina, Norveška, i u najgorim godinama "Hladnog rata", kao članica NATO uspevala da sa susednom Rusijom uspešno i konstruktivno sarađuje u mnogim oblastima, između ostalog u demarkaciji podmorskih granica, energetici ili ribolovu.
Zbog "aktivnosti Rusije oko Ukrajine sada nema uslova za produbljavanje te saradnje s njom, o kojoj sam govorio", kazao je Stoltenberg.
Generalni sekretar NATO odabrao je Poljsku za svoju prvu posetu članicama NATO, kao signal da zapadni vojni savez uzima ozbiljno obavezu preuzetu na samitu u Velsu početkom septembra da će solidarno jačati bezbednost novih postkomunističkih članica i pred izazovom "hibridnog rata" kakav se vodi u Ukrajini.
Na to su posebno osetljive baltičke zemlje – bivše republike SSSR, u kojima, za razliku od Poljske, živi jaka ruska manjina.
"Poljska i svi saveznici NATO mogu da se se osećaju bezbedno. Ideja je jednostavna: Jedan za sve, svi za jednog. Moramo da se prilagodimo novoj situaciji, izradimo planove, donesemo odluke da povećamo naše mogućnosti. Treba se braniti efikasno i u slučaju ‘hibridnog rata’ kakav vidimo u Ukrajini", kazao je Stoltenberg poljskoj televiziji.