Porodica Ćirjaković iz ariljskog sela Virovo na 13 hektara ima zasađenih 17.000 stabala jabuke. Šezdesetdvogodišnji Slobodan i njegov tridesetosmogodišnji sin Milojko uzgajaju 12 sorti jabuka. Rod od 20 vagona jabuka beru svi ukućani i desetak berača. Slabije je rodilo nego prošle godine, ali je briga uvek ista. Kako prodati uloženi rad, muku i znoj uz stalno pogledavanje u nebo jer od njega sve zavisi.
Po hektaru 100 evra– Ne znam tačno koliko dobijam subvencija po hektaru. Taj iznos je valjda oko 100 evra. Daju nam za gorivo i đubrivo. Pošto je taj iznos minimalan, nisam stigao ni da pogledam koliki je tačno. U Poljskoj, tako su mi bar pričali, proizvođači imaju stimulaciju za izvoz jabuke. |
– Beremo jabuke, ali kupaca još nema i ne znamo šta ćemo sa ovolikim rodom. Loši vremenski uslovi su smanjili rod, prošle godine smo ubrali 25 vagona. Mnogo smo uložili da jabuku zaštitimo od vlage i dobrog je kvaliteta. Izgradili smo i hladnjaču, samo još opremu da instaliramo. Dve poslednje godine zbog čudnih događanja na tržištu i uvoza jabuke radili smo s minusom. Plašim se da nas i ove godine ne zadesi ista sudbina – kaže Milojko Ćirjaković dok otac Slobodan odlazi u jabučnjak da ne bi dangubio jer posao ne sme da trpi.
Poslednjih 20 godina sav berićet i napredak poljoprivrednog gazdinstva Ćirjakovići zasnovan je na proizvodnji jabuke. Ne svaštare kao većina srpskih seljaka. Prošle godine njihova jabuka prve klase stigla je i na tržište Rusije prošavši kroz nekoliko posredničkih ruku. Pred kućom su prodavali jabuku od 18 do 21 dinar za kilogram, ali ta cena nije mogla do pokrije troškove proizvodnje.
– Štetovali smo prošle godine nekoliko hiljada evra. Ove godine nismo mogli da se osiguramo, a grad nam je uništio oko 10 vagona jabuke. Sledeće godine moramo se zaštititi od grada i obavezno osigurati proizvodnju koja postaje visokorizična – jada se Milojko.
Veliki problem domaćinskoj kući Ćirjakovića predstavljaju i jabuke padalice kojih ima najviše u godinama kada kiša nemilice pada.
– Jabuke padalice se koriste u industrijskoj proizvodnji za izradu voćnih koncentrata i sokova. Na njih je u ukupnoj proizvodnji vrednih Ćirjakovića ove godine otišlo skoro petina ovogodišnjeg roda.
– Padalice nam plaćaju 3,5 dinara, a po našoj računici nas samo njihovo sakupljanje košta bar dinar više. Niti je možemo sakupljati, niti je možemo pustiti da istruli ispod stabala. Ako bismo dozvolili da istruli, povećali bi kiselost zemljišta i kako god uradimo, bićemo na gubitku. Jedina šansa jeste da čekamo i za zdrave plodove i za padalice. Valjda će cena skočiti. Za zdrave plodove je 25 dinara.
Od države za podsticanje proizvodnje proizvođači dobijaju oko 100 evra po hektaru, ali taj iznos nije zadovoljavajući.
– Zadruge su nam propale, nema više organizovanog otkupa, pa smo mi proizvođači prepušteni tržištu i raznoraznim preprodavcima. Izgleda da o nama seljacima vode računa samo kad treba da glasamo.
