Nakon 242 godine duge tradicije, nije održana čuvena Grmečka korida (koju je ovekovečio Petar Kočić) u mestu Međeđe Brdo, nedaleko od Sanskog Mosta u Federaciji BiH. MUP Unsko-sanskog kantona nije dao saglasnost zbog navodnih minskih polja u blizini mesta održavanja koride, a jake policijske snage sprečile su više stotina posetilaca koji su u nedelju krenuli na Međeđe Brdo, da priđu toj lokaciji.
Ostalo je nejasno zašto je ove godine korida zabranjena zbog minskih polja, kada je prethodnih godina uredno održavana na tom mestu. Prema rečima organizatora, nikakve mine nisu razlog da se korida ne održi, već je u pitanju politika i nacionalni odnosi.
Paralelne borbeČuvena Grmečka korida održavana je Međeđem Brdu sve do devedesetih godina prošlog veka, a kad se srpski živalj 1995. godine iselio iz Sanskog Mosta i oformio opštinu Srpski Sanski Most, danas Oštru Luku, počela se održavati na Popovića brdu u toj maloj rubnoj opštini i u organizaciji opštine. Grupa ljudi izdvojila se iz te organizacije i u proteklih pet godina organizovala paralelne borbe bikova na staroj lokaciji Grmečke koride na području USK. |
– Pozadina svega nisu mine nego se, kao i prethodnih godina, uvek tražio razlog da se korida zabrani i spreči. Policija USK je onemogućila manifestaciju i na najsramniji način pokazala kako se uništava tradicionalno okupljanje i svedok vremena, budući da je Grmečka korida preživela pet carstava, ali nikada do danas nije bila zabranjena – smatra predsednik Udruženja "Grmečka korida – Međeđe brdo 1772" Neno Dobrijević.
I prethodnih godina bilo je pokušaja da se zabrani ovaj događaj, na kojem se okupljalo na hiljade ljudi iz svih krajeva BiH i dijaspore. Vlastima USK je to ove godine uspelo. Da mine nisu razlog, potvrđuju i navodi iz Centra za uklanjanje mina BiH iz koga je saopšteno da je Međeđe Brdo površina bez utvrđenog rizika za mine.
Istog vikenda, u selu Čevljanovići, nedaleko od Ilijaša, održana je druga, takođe tradicionalna korida, na kojoj se okupilo bezmalo 50.000 ljudi. Za održavanje ovog narodnog zbora nije bilo problema organizacione prirode, kao na Međeđem Brdu.
Iako se održala po 67. put, čevljanovićka korida izazvala je, kao nikad dosad, salvu reakcija raznih pojedinaca i organizacija u FBiH koji su poručivali da ovakva okupljanja ne treba da budu simbol BiH i njenog stanovništva, jer su primitivna i zaostala. U brojnim komentarima, događaj je doveden i u politički kontekst i to sa porukama da narod koji dolazi na koride uglavnom izlazi na izbore i bira vlast koja uništava ovu zemlju.
Mogli su se pročitati i pogrdni komentari na račun brojnih dijasporaca koji nameštaju godišnje odmore isključivo kako bi mogli doći na koridu. Pojedini mediji su celi događaj nazvali "Paradom pijanstva i kiča".
