– Čovek je stradao da bih ja živeo! Još se tresem kao prut… Bio sam uplašen za svoj život viseći na grani od oraha, ali još više zato što je vatrogasac koji je pokušavao da me spasi potonuo u talasima na moje oči. Ne mogu još da shvatim šta se desilo! Nemam snage ni da posetim njegovu porodicu. Ne znam šta da im kažem – ispričao nam je Ljubiša Urošević iz sela Šume kod Topole, još uvek vidno potresen posle dvočasovne drame koja se dogodila u četvrtak na mostu preko Jasenice u kojoj su ga minuti delili od smrti.
Ljubiša je oko 5 ujutro pošao na posao u livnicu u Topoli. Vozio je bicikl i pogrešno je procenio koliko vode ima na asfaltu na sedamdesetak metara pre mosta. Voda ga je zanela, pao je sa bicikle i upao u kanal. Uspeo je da se uhvati za granu i popne na orah, koji je više od pola bio pod vodom. Čitav sat dozivao je
meštane dok ga nisu čuli. Nedugo, stigli su i vatrogasci Dejan Lazarević (44) i njegov kolega Marko Urošević.
Neispavani, jer su se cele noći borili sa vodenom stihijom stigli su u rekodnom roku na poziv u pomoć. Ljubiša priča da su obojica spasilaca imali sajle oko sebe i do njega je prvo stigao Marko. Bio je u vodi do grudi i uspeo je da mu dobaci konopac. Ali Ljubiša se nije odvažio da zapliva ka njima.
– Mislio sam da će tada sve ići lako! Dejan je bio dalje od mene, voda mu je bila do kolena. Kao da se zaneo ili ga je u bujici neka grana udarila po nogama. Pao je…..i talas je prešao preko njega. Gledao sam sa drveta kako ga voda valja i onda je nestao. Ne daj Bože nikom! Kako ću dalje, ne znam… Duša me boli, deca su ostala bez oca – kaže Ljubiša koji je na drvetu iznad bujice ostao još dva sata dok nisu stigli drugi spasioci.
