Ljubiša je oko 5 ujutro pošao na posao u livnicu u Topoli. Vozio je bicikl i pogrešno je procenio koliko vode ima na asfaltu na sedamdesetak metara pre mosta. Voda ga je zanela, pao je sa bicikle i upao u kanal. Uspeo je da se uhvati za granu i popne na orah, koji je više od pola bio pod vodom. Čitav sat dozivao je meštane dok ga nisu čuli.
Nedugo, stigli su i vatrogasci Dejan Lazarević (44) i njegov kolega Marko Urošević.
Neispavani, jer su se cele noći borili sa vodenom stihijom stigli su u rekodnom roku na poziv u pomoć. Ljubiša priča da su obojica spasilaca imali sajle oko sebe i do njega je prvo stigao Marko. Bio je u vodi do grudi i uspeo je da mu dobaci konopac. Ali Ljubiša se nije odvažio da zapliva ka njima.
– Mislio sam da će tada sve ići lako! Dejan je bio dalje od mene, voda mu je bila do kolena. Kao da se zaneo ili ga je u bujici neka grana udarila po nogama. Pao je… i talas je prešao preko njega. Gledao sam sa drveta kako ga voda valja i onda je nestao. Ne daj Bože nikom! Kako ću dalje, ne znam… Duša me boli, deca su ostala bez oca – kaže Ljubiša koji je na drvetu iznad bujice ostao još dva sata dok nisu stigli drugi spasioci.
