Kamo sreće da sam poginuo u Drenici, danas ne bih razmišljao kako će da preživi moja porodica ako ja umrem, ne bih ni znao da ću jednog dana biti prosjak u zemlji za koju sam se borio u prvim redovima. Strašno je kad neko ko je bio uvek na braniku otadžbine i pomisli da kaže: "Žao mi je što sam ratovao, meni je rat doneo samo rane, ožiljke, neizlečive bolesti, panje i košmare, a svi koji su bili veliki patrioti na rečima danas jedno parče hleba ne dela na dva duga dana… I ne bih nikad morao da oficirsku sablju koju mi je lično predao general Pavković prodam prošle godine za 50 evra kako bih prehranio porodicu", s ogorčenjem kaže 43-godišnji Saša Milovanović, nekadašnji potporučnik JNA, potom poručnik Vojske SR Jugoslavije koji je kao mladić od 19 godina, po pozivu, otišao u rat.
Čovek koji je ispunio svoju dužnost, boreći se prvo na slavonskom ratištu sve do pada Vukovara, gde je ranjen u stomak, zatim prešao na dubrovačko ratno područje da bi svoj vojnički staž od osam godina vojevanja završio na Kosovu 1999. godine, gde ga je iskasapila NATO granata u akciji Milosrdni anđeo ostavivši mu za uspomenu nove rane i ožiljke.
|
Ostroška molitva
Kontakt adresa
|
Čim se osvestio na VMA, gde su doktori uložili ogroman napor da ga sastave i zakrpe, po hitnom postupku je poslat u penziju s primanjima od 30.000 dinara (u to doba oko 300 evra). I ponovo su svi zaboravili na njega, sve dok ga čudna bolest nije savladala. I to ne jedna: prvo je otkriven karcinom pluća, potom je popustilo vojničko srce, onda je i dijabetes zahvatio telo, a pojavio se i postvijetnamski sindrom.
– Rasprodao sam svu dedovinu i sakupio uz pomoć rodbine, prijatelja i dva dobrotvora iz Nemačke i Kanade sredstva da odem na lečenje matičnim ćelijama u Francusku. S vremena na vreme sam kupovao i vakcine s Kube, i nabavljao lek "vidatox",
koji košta 260 evra. Koliko sam u svemu uspeo znaće se 3. decembra kada idem na kontrolu. Možda sam i pobedio rak, ali sam ostao večiti gubitnik jer me se moja domovina odrekla. Danas idem podignute glave, ne stidim se ni za jedno delo u ratu, ali moja otadžbina je nikom ponikla…", završava svoju životnu priču ovaj mladi čovek, otac 20-godišnje ćerke, kome su vernici pri hramu Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija iz Kambrate uputili prilog od 555 AUD. Novinari su već uručili ovu donaciju za koju bolesni veteran kaže da neće biti utrošena za njegovo lečenje već za novog člana porodice kojeg s radošću očekuju.
