Srbi su u 19. veku u Nemačkoj bili najpoštovaniji narod, da bi devedesetih godina 20. veka postali najviše demonizirani. Dr Manfred Jenihen, profesor Univerziteta Humbolt u Berlinu, slavista – srbista, ubeđen je da će u njegovoj zemlji ponovo doći vreme srpske slave, vreme Vuka Karadžića, vreme kada su se srpskom stvaralaštvu divili Gete, braća Grim, Palfij, Brams…
Istorijska antologijaPosle godina rada na prepevima i prevodima, objavio sam Antologiju srpske poezije na nemačkom. U njoj sam smestio po mom i izboru proverenih stručnjaka, 700 pesama od 80 autora. Pomagali su mi Nemci slavisti, srbisti, radili bez honorara, što govori o njihovoj i mojoj privrženosti Srbima i njihovom stvaralaštvu. |
– Pošto je Srbija, zahvaljujući nesnosnoj propagandi, izgubila svaki kredibilitet, nemački intelektualci zaključili su da njen povratak u Nemačku možemo ostvariti najpre preko njene kulture. Zbog toga uporno Nemcima pokazujemo srpske vrednosti. Recimo, da Srbi imaju fantastičnu poeziju sa neverovatnim estetskim izrazom. Narod sa tim stepenom stvaralaštva ne može biti varvarski narod – ocenjuje Jenihen.
Ne krijete naklonosti prema Srbima?
– Intelektualna elita Nemačke zna da sam ja Nemac sa srpskom dušom, što znači da je ta moja naklonost prema Srbima javna. To je i stanje i osećanje koje gajim od početka moje naučne karijere. Iako govorim šest jezika, zaustavio sam se na srpskom stvaralaštvu.
Fasciniran DesankomDesanku Maksimović upoznao sam u Londonu i tada shvatio snagu njene harizme. Iako je imala 70 godina, nije gubila na eleganciji, ljupkosti i šarmu. Spremam se da napišem knjigu o njoj, o našim druženjima i njenom stvaralaštvu. |
Šta vas je više vezivalo, srpsko stvaralaštvo ili njeni stvaraoci?
– Imao sam sreću da se u Srbiji srećem sa njenim stvaraocima poput Slobodana Markovića i Radoja Simića, čiji su ljudski, intelektualni i naučni kvaliteti fascinirajući. Tokom vremena ta poznanstva su prerastala u iskrena prijateljstva. E zbog takvih neponovljivih ljudi počeo sam da se osećam Srbinom u Nemačkoj. To emotivno stanje ponajviše je došlo do izražaja u vreme bombardovanja Srbije.
Digli ste glas protesta?
– Nisam ćutao ni početkom devedesetih godina 20. veka ni za vreme bombardovanja Beograda, nisam umukao ni tokom trajanja beskrupulozne satanizacije Srba. Nisam bio sam, uz mene su bili, pričali, prevodili, objavljivali dela srpskih pisaca istinski intelektualci Gabrijela Šubert, Peter Gerlingof, Ruport Hodel, Angela Krišto, Katrin Bker, Astrid Filipson, Milien Malštan…
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 04.11.)
