Snabdevanje domaćeg tržišta nije ugroženo, a izvoz pšenice, kukuruza, brašna i rafinisanog suncokretovog ulja moći će da se realizuje od 1. maja.
Vlada Srbije je na poslednjoj sednici odobrila mesečne kvote za izvoz, i to po 150.000 tona pšenice i kukuruza, 20.000 tona brašna i osam miliona litara rafinisanog suncokretovog ulja.
Prema rečima Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS već ima dosta upita, a najveći deo srpskog brašna i ulja otići će u zemlje regiona i EU, dok će žitarice iz Srbije preko rumunske luke Konstanca otići i na tržišta širom sveta.
– Po zahtevu će moći da se traži odobrenje za izvoz maksimalno 20 procenata odobrenih količina po grupi proizvoda na mesečnom nivou. U slučaju da izvoznici ne izvezu ili prekorače odobrene količine, narednog meseca neće moći da podnesu zahtev za izvoz – zaključak je Vlade.
Koliko je ova odluka od značaja najbolje pokazuje podatak da Srbija u ovom trenutku ima višak od milion tona pšenice i 900.000 tona kukuruza. Ovaj potez Vlade je jedini način da se očuva likvidnost izvoznika, smatra Dušan Mijić, direktor Zadruge Agronom Despotovo – Pivnice iz Pivnica.
U razgovoru za “Vesti” on ističe da je odluka Vlade došla u poslednji čas i da će domaći izvoznici uspeti da ispoštuju ugovore koje su potpisali sa stranim kupcima.
– Mi prodajemo kukuruz u Luci Konstanca u Rumuniji i ranije smo sklopili ugovore po ceni od 290 do 315 evra za tonu. I posle naše prodaje cene su nastavile da rastu i početkom marta išle i do 350 evra po toni – kaže Mijić i dodaje da sada cene kukuruza padaju.
Problem za naše izvoznike je što većini ističu ugovori, a naš sagovornik kaže da je njegova Zadruga u pravom cajtnotu.
– Ugovori nam ističu uskoro, a strani kupci mogu bez ikakvih posledica da ih raskinu i kupe kukuruz po nižoj ceni u Konstanci – žali se Mijić.
Takav ishod bi stvorio ogroman problem jer bi onda taj kukuruz i pšenicu ponudili domaćim kupcima koji to ne bi mogli da kupe.
Stručnjak za agrar Milan Prostran smatra da je odluka o zabrani izvoza žita i brašna imala svoj smisao, jer u krizama kao što je sadašnji rat u Ukrajini nikad ne znate šta vas očekuje.
– Bar mi ovde u Srbiji pamtimo krizna vremena devedesetih, imamo gorka iskustva iz prošlosti i znamo da je bolji vrabac u ruci nego golub na grani i da bez hrane nema opstanka – kaže Prostran.
On ističe da su kulture poput pšenice i kukuruza veoma važne, jer ljudi će se možda odreći voća i povrća, ali se bez hleba ne može.
– Naša zemlja se ponaša odgovorno, a i Mađarska je prva od svih zemalja u okruženju donela odluku o zabrani. Samo oni koji nemaju zalihe nisu ograničavali niti zabranjivali izvoz – kaže naš sagovornik.
Očekuje se berićetan rod
Jesenas je pšenicom zasejano 30.000 hektara više nego prethodne godine, što znači da bi Srbija mogla da ima rod od čitavih četiri miliona tona hlebnog žita. Izvoz starog roda je neophodan da bi se ispraznili silosi i uskladištio novi. Najveći kupci srpske pšenice su Italija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija.
