I. Škara
Vredno vežbaju: Svi igrači sa trenerima i koreografom

Za većinu naših ljudi u rasejanju raspust i odmor znače odlazak u otadžbinu i susrete sa familijom i prijateljima – sakupljane snage i radosti sa pravog izvora. Upravo tu snagu i radost iz otadžbine su doneli članovi KUD Izvor iz Reklingahauzena, koji su se nedavno sa puno volje i uz osmehe ponovo okupili. Pripreme za novu sezonu počele su u prisustvu koreografa Mladena Majstorovića iz Požege u sportskoj sali Paulus škole.

Zabavljajući najmlađe članove, čak i bebe od kojih su se neke i uspavljivale, na ulazu nas je prijatno iznenadila veća grupa roditelja. Čekajući decu, koja su uz Mladena vredno uvežbavala nove korake uz već svima poznate ritmove naših krajeva koji su istovremeno i odjekivali centrom ovog malog grada, pripremali su i roštilj kao nezaobilazni specijalitet na već divno pripremljenoj zajedničkoj trpezi. Naravno, sa svim članicama Izvora” o tome, i svakom detalju ovog društva, brine Teta Slavka – Slavica Nikolić koja nas dočekuje srdačnim osmehom.

Uskoro pred publikom: Starija grupa uigrava poznate korake

Svojim dobrim raspoloženjem i željom da svima bude na pomoći posebnu notu atmosferi među roditeljima davao je Danijel Dukić.

– Vratili smo se sa odmora gde smo prikupili puno energije. Probe su, evo, krenule i jako se radujemo tome, pre svega, zbog naše dece. Oni se ovde druže, igraju, pričaju naš jezik, lepo je njima – a i nama roditeljima. Ljudi ovde obično puno rade i ovo je pravi trenutak da porodica bude na okupu – a Izvor je zaista velika porodica. Iskreno, za mene dolaženje ovde nije ni malo naporno i voleo bih da je ovih dana što više – sa osmehom kaže Danijel.

Mališani sa Ninom, Milanom i Mladenom

U velikoj sportskoj hali oko Mladena se okupilo se dvadesetoro mališana, igrača mlađe grupe, i budno prate svaku njegovu reč i pokret. Od njih su jedino pažljiviji njihovi treneri Nina i Milan Lazić. Milan kaže da sa puno entuzijazma kreću u novu sezonu.

– Mladen je sa nama, eto već treći dan, i postavljene su koreografije za Igre iz Krajišta, iz jugoistočne Srbije, a Maja se pobrinula da već naruči kostime. Sada je na nama trenerima i igračima da budemo vredni i ostvarimo sve što je tako lepo osmišljeno – da igra zaživi. Koraci se brzo uče, ali to treba usavršiti – da zaigra i srce i duša!

Doadaje da su deca iz mlađe grupe su zaista dobra.

Porodica Dukić: Danijel, Ivana, Lazar i Lena

– Vole igru, motivisani su, neki putuju i po 40-50 kilometara da bi bili sa nama. Istu atmosferu razvili smo i u starijoj grupi koja broji sada oko 25 članova i to su mladi ljudi koji su kod nas odrasli. Posebno imaju lep odnos sa Mladenom, i on ume sa njima kao pravi pedagog, a pripremi nam sve , i muziku i korake.

Pošto je nedelja i više je povoda za okupljnje, druženje se nastavlja posle probe uz trpezu mirisnih jela i sa teta Slavicom koja već upisuje u svojoj svesci zaduženja i važne detalje humanitarnih akcija Izvora – o kojima će “Vesti” uskoro pisati.

Ilija – Ika Popović sa tatom Milanom

Odrastao u klubu

Pre nego što su članovi starije (Velike) grupe počeli uigravanje, iskoristili smo trenutak da svoja osećanja, utiske i razmišljanja o folkloru prenese čitaocima “Vesti” i Ilija – Ika Petrović, jedan od onih koji su ovde odrastali.

– Zaista uživam u folklornoj igri. Ponosim se time da ovde u tuđini čuvam i negujem naš jezik, kulturu i tradiciju koju baš volim. Mnoge prijatelje sam ovde našao, mnoge ljude upoznao. Pošto su moji Petrovići, tata, mama i brat u klubu od osnivanja, ja nemam neko konkretno zaduženje, ali sam stalno tu da priteknem u pomoć – kada god zatreba. Da uradim nešto na kompjuteru, pomognem pri humanitarnim akcijama, kažem nešto za medije – sa osmehom kaže Ika žureći na probu.

Svi daju doprinos: Maja i Slavica (levo) sa članicama Izvora

Jesen bogata nastupima

Dok mladi u polukrugu oko Mladena slušaju šta znači reč čačak (smrzlo blato), da bi uopšte mogli da igraju “Čačak”, o aktivnostima Izvora nam govori Maja Petrović, koja je sa teta Slavicom i osnovala ovo udruženje.

– Pre dve nedelje smo krenuli sa probama, sada je tu naš koreograf – svi koji se bave folklorom znaju kako je to kada je koreograf tu. Uskoro već imamo nastup starije grupe u Dorstenu, gde ćemo na internacionalnom festivalu predstavljati našu Srbiju. Nedelju dana kasnije će i mala grupa nastupati u Hertenu. Biće tamo i naš štand sa hranom pa ćemo, kako dolikuje, upotpuniti sliku naše baštine.

23. septembra organizujemo Smotru folklora kada ćemo ugostiti društva iz Minhena, Bilefelda i naravno sva naša folklorna društva iz komšiluka. To je zaista veliki posao, ali i divna manifestacija – ponosno je istakla Maja.

Dar od srca: Maja poklanja majicu Mladenu

Narodna umetnost

Kada su igrači malo zastali, napravili malu pauzu da se našale i odmore Maja je taj trenutak iskoristila da u ime svih članova Izvora majicu sa logom kluba pokloni Mladenu Majstoroviću, profesoru razredne nastave, vaspitaču i bibliotekaru, koji sa suprugom Danijelom, godinama u rodnoj gradu Požegi vodi KUD Kolo i posvećen je naučnom istraživanju našeg folklora. Mladen za “Vesti” govori o dugogodišnjoj saradnji sa Izvorom i poredi folklore u matici i rasejanju.

– Folklor je narodno znanje i narodna umetnost, on nosi energiju i rimu vremena koju nikada nije negirala ni jedna kultura niti umetnost. Posebno mesto u folkloru pripada kolu. Pokretom, nošnjama i muzikom prenosimo publici estetski osećaj lepog. Držeći se za ruke, skladno igrajući, igrači pružaju osećaj jedinstva i čvrstine. Igranje kola, bilo gde, podsećanje je na stare običaje i vraćanje prirodi, druženju i socijalizaciji, zdravlju i radosti – kaže Mladen.

Dodaje da je i u Srbiji i u rasejanju rad sa decom u folkloru vaspitno-obrazovni, da su tu povezani istorija, kultura, tradicija.

– Zato nije ni čudo što i ovde u Reklinghauzenu deca i mladi, živeći daleko od otadžbine, već godinama na ovom Izvoru baštine naše tradicionalne pesme, igre, nošnje. Najveću zaslugu za to imaju dve divne žene – Slavica i Maja. Iznenadi me uvek silna ljubav sa kojom su svi ovde posvećeni i rado im pomognem. Za ovih nekoliko godina naše saradnje obradili smo skoro sve igre naših krajeva, a sada evo i igre jugoistočne Srbije. Ovde u rasejanju prelepo je to što u svakoj igri neko nalazi tradiciju i muziku svoga kraja. A najvažnije da u svi zajedno u svakom koraku uživamo – ističe Mladen.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here