Centar za evropske političke studije iz Brisela u svom poslednjem izveštaju ukazuje da je politika proširenja EU „udarila u zid“, postala „senka onoga što je nekada bila“, i da više „ne služi svrsi“.
“Iako je 2020. godina trebalo da bude jedna od prekretnica EU politike proširenja, godina je završena sa agendom proširenja razbijenom u paramparčad”, navodi se u poslednjem izveštaju Centra za evropske političke studije (CEPS) iz Brisela.
Autor izveštaja Ervan Fuere u analizi naglašava da su obnovljena metodologija pristupnog procesa, „zeleno svetlo“ za otvaranje pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije i Zagrebački samit lidera EU i Zapadnog Balkana označili pozitivnu putanju za politiku proširenja koja je, do kraja godine, zbog bugarskog veta na pregovore o pristupanju sa Skopljem, „udarila o zid“.
“Realnost je ta da je bugarski veto samo naglasio nedoslednosti EU pristupa Zapadnom Balkanu i njegovoj evropskoj perspektivi. Posvećenost evropskoj perspektivi ZB, iako često pominjana u zvaničnim dokumentima EU, ostaje mlaka, a većina zemalja članica je neodlučna da se angažuju u tom pravcu, što oslikava stav javnog mnjenja u nekim članicama o daljem širenju EU”, navodi se u izveštaju.
CEPS ocenjuje da je i pored nastojanja Evropske komisije da pojača kredibilitet pristupnog procesa i pruži mu „jače političko vođstvo“, proces postao „senka onoga što je bio prethodnih dekada kada je slovio za najuspešniju spoljnu politiku EU“.
Kao primer navodi se činjenice da je Crna Gora uspela da zatvori samo tri poglavlja za isti period koji je Hrvatskoj bio potreban da zatvori kompletne pregovore o pristupanju.
Dodaje se da je pokušaj Bugarske da insistiranjem na istorijskoj reviziji makedonskog identiteta ubaci istoriju u pristupni proces, doveo do „podrivanja pristupnih kriterijuma“, ali i „ignorisanja 70-godišnjeg iskustva EU baziranog na prevazilaženju prošlosti, pomirenju i vladavini prava“.
U CEPS upozoravaju da će se „ovaj najnoviji neuspeh“, ukoliko ostane neosporen, „ponoviti u bezbroj drugih slučajeva“ na Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.
“Regija je prepuna sporova, bilo da se radi o teritoriji, pravima ili čak postojanju nacionalnih manjina ili o nacionalnosti date istorijske ličnosti. Bilo koji od njih može lako postati uzrok nestabilnosti ili sukoba ako se ne kanališe pravilno. Zahtevi za podelu ili preraspodelu teritorija mogli bi da otvore Pandorinu kutiju širom regiona”, upozorava se u izveštaju.
Ukazuje se da je rešavanje ovih slučajeva jedino moguće uključivanjem zemalja članica EU u posredovanje koje bi trebalo da se „odvija paralelno, a ne kao preduslov za početak pristupnih pregovora“.
