“Izveštaj EP blagonaklon prema Kosovu, međusobno priznanje uvodi se na mala vrata”

EPA/Valdrin Xhemaj

Blagonaklon stav prema Prištini ponovljen je u novom izveštaju Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, ali to što se ponovo traži vizna liberalizacija ne znači da će do nje i doći u skorije vreme, jer unutar Evropske unije još ima protivljenja, kaže Aleksandar Gajić, saradnik Instituta za evropske studije.

Gajić za Kosovo onlajn kaže da će stavovi evroparlamentaraca biti pretočeni u rezoluciju EP koje generalno pokazuju „gde vetar duva“, ali su neobavezujuće.

To isto, kako ukazuje, važi i za usvojeni izveštaj o Srbiji u kome se po prvi put navodi da konačni sporazum između Srbije i Kosova treba da bude “zasnovan na međusobnom priznanju”.

– Bez obzira što nije obavezujućeg karaktera, ovoj formulaciji treba pridati značaj jer je isto to nedavno izjavio nemački kancelar Olaf Šolc. Ovo je vid pravne legalizacije tog stava jer se on do sada nije čuo od evropskih zvaničnika. Takođe, ovo je način da se priča o međusobnom priznanju uvede na “mala vrata” kroz Evropski parlament u kojem za tako nešto postoji većina, a da se izbegne izjašnjavanje u drugim organima EU zbog pet članica Unije koje ne priznaju Kosovo – navodi Gajić.

Naš sagovornik ocenjuje da ovo ne znači da će pregovarčki proces između Beograda i Prištine dobiti dimenziju međusobnog priznanja, ali da je jasna tendencija da se ka tome usmerava, što je protivno srpskim interesima.

„Pregovarački proces je započet kao statusno neutralan i sada je pitanje do koje mere Srbija u njemu može da učestvuje a da se to ne tumači kao priznanje Kosova. Opet, poenta je da Srbija ostane u njemu jer ako ga napusti postojaće povod da bude optužena da je ona ta strana koja opstruiše pregovore“, zaključuje Gajić.