Australijska prašumska žaba poslednji put viđena 1990. godine navedena je kao izumrla na ažuriranoj globalnoj listi ugroženih vrsta, zajedno sa još 23 autohtone orhideje koje su u opasnosti da zauvek nestanu.
Crvena lista, koju je sastavila Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), vodeća je naučna procena rizika od izumiranja na globalnom nivou.
Obuhvata više od 150.000 vrsta, a navodi više od 42.000 vrsta kojima preti izumiranje.
Više od 1.550 morskih životinja i biljaka je u opasnosti od izumiranja, a klimatske promene utiču na 41 odsto ugroženih.
Zaštitnici prirode nisu iznenađeni da najnoviji podaci uključuju nove australijske vrste, jer se to dešava svake godine.
Listu nadopunjuje žaba-planinska magla, koja se nekada nalazila na dve trećine vlažnih tropskih predela Kvinslenda.
IUCN je za njeno izumiranje okrivio gljivicu vodozemca citrid koja napada kožu, rekavši da je njeno stanište zaštićeno tako da se ne mogu kriviti ljudi i njihovi postupci.
Ali, to nije slučaj sa zapuštenom rasadnom žabom, koja je sa liste ugroženih prešla u kritično ugrožene.
Ova žaba, koja se nekada nalazila na većim visinama od Kernsa do Inisfejla, sada se nalazi samo na vrhu dve najviše planine severnog Kvinslenda.
Ljudski uticaji su povezani i sa izumiranjem 23 vrste orhideja.
– Znamo šta uzrokuje ovu krizu: uništavanje staništa, invazivne vrste i klimatske promene – rekao je Džes Abrahams iz Australijske fondacije za zaštitu prirode.
Kao i zanemarena rasadnička žaba, istraživači su nedavno upozorili da su četiri vrste prstenastih oposuma vlažnih tropskih krajeva gurnute na veće nadmorske visine zbog klime koja sve toplija.
– Trinaest vrsta ptica vlažnih tropskih krajeva takođe je u nevolji, jer nisu u stanju da se izbore sa klimom. Potrebna nam je brza akcija Savezne vlade ako želimo da preokrenemo dvostruku krizu klime i izumiranja – rekao je Abrahams.
Prema rečima botaničara i istraživača CSIRO-a, dr Katarine Nargar, sa novih 23 vrste orhideja to znači da se listi nalazi ukupno 51 australijska orhideja, što je odraz njihove relativne retkosti u prirodi, ali i uticaja čoveka na biljke sa veoma specifičnim potrebama.
– Orhideja bakarne brade je dobar primer. Kada pusti svoje sićušno, prašno seme u regionu Adelajde u Južnoj Australiji, ono ne može da proklija bez pomoći određenog gljivičnog partnera. Ostale orhideje oprašuje samo jedna vrsta insekata. Sa pretećim procesima, kao što su čišćenje zemljišta ili invazivne vrste, one su pod velikim pritiskom. Vrste koje su prirodno retke, naravno, veoma su podložne drugim promenama u životnoj sredini – istakla je dr Nargar.
Nepopularna titula
U julu je petogodišnji izveštaj otkrio da je životna sredina bolesna i postaje sve bolesnija, jer je skoro svaki ekosistem oboleo i Australija drži svetsku titulu u izumiranju sisara.
Savezna ministarka za životnu sredinu Tanja Plibersek je tada obećala da će sprečiti dalje izumiranje u Australiji. Očekuje se da će prisustvovati Globalnom samitu o biodiverzitetu u Montrealu ove nedelje.
