Uoči polaska, planiranog za nedelju, Netanijahu je popustio pod američkim pritiskom i obećao Obaminoj administraciji da će Izrael učiniti nekoliko gestova dobre volje prema Palestincima, dodaju izraelski mediji.
Prvi put od tronedeljne izraelske ofanzive na pojas Gaze, okončane januara 2009, Izrael je pristao da olakša blokadu te palestinske teritorije pod kontrolom islamističkog Hamasa.
|
Obaminim prethodnik Džordž Buš je, kako se veruje, odbio raniji zahtev Izraela da snabde tu zemlju bombama GBU-28 kao i unapređenom tanker letelicom koja bi omogućila dug let do Irana. |
Netanijahu je pristao i da razgovara o ključnim pitanjima u indirektnim pregovorima sa Palestincima, pod uslovom da se konačni zaključci donesu samo u direktnim pregovorima.
Međutim, britanski list navodi da izraelski lider zauzvrat traži koncesije od najbližeg saveznika Izraela, odnosno da izraelske vazduhoplovne snage snabde bombama koje razaraju bunkere. One su potrebne da se probiju instalacije za obogaćivanje uranijuma u Iranu od kojih su mnoge pod zemljom.
Izrael i Zapad optužuju Iran da razvija nuklearni program s ciljem da napravi atomsku bombu. Teheran to poriče, tvrdeći da će program služiti u mirnodopske svrhe za proizvodnju energije.
Pretpostavlja se da Netanijahuu neće biti lako da ubedi Obamu da naoruža Izrael za mogući napad i trenutna strategija SAD naginje diplomatskom, a ne vojnom rešenju iranskog nesporazuma sa Zapadom.
Ipak, izraelski premijer je, navodno, odbio da odustane od odluke o izgradnji novih 1.600 stanova za Jevreje u istočnom Jerusalimu koja je izazvala diplomatski nesporazum tokom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Izraelu, pre dve nedelje. Netanijahu je samo obećao bolji sistem da se spreče takvi neprijatni incidenti u budućnosti.
On je, međutim, pristao da pusti stotine zatvorenika, povezanih s umerenim Fatahom, kao gest prema palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu.
