Projekat spajanja usamljenih penzionera sa porodicama u kojima nema živih članova najstarije generacije osmislili su penzioneri iz grada Raćiboža, na jugu Poljske.
Realizuje se posredstvom šlezijskog Univerziteta trećeg doba, a ovih dana biće pokrenut i u Varšavi.
Autori projekta pošli su od istraživanja po kojima čak trećina porodica u Poljskoj ne održava veze sa babama i dedama, a ankete agencije CBOS pokazale su da čak 80 odsto Poljaka smatra da babi i dedi duguje nešto vrlo vredno i da ima lepe uspomene na njih iz detinjstva.
"Povezujemo usamljene bake s porodicama koje nemaju baku. Vreme provode sa unucima. Do sada smo spojili pet baka i porodica", kazao je za "Žečpospolitu" šef projekta Pjotr Klima.
U bazi podataka lokalne ispostave Univerziteta trećeg doba u Raćibožu trenutno je na raspolaganju 12 baka.
Prosečna baka za iznajmljivanje još nije napunila 80 godina i dobrog je zdravlja. Za sada se za projekat većinom javljaju Poljakinje kojima je profesija bio rad sa decom.
Kandidatkinje moraju da budu polaznice Univerziteta trećeg doba, pošto on garantuje za njihove dobre namere i poštenje, a završavaju i posebne kratke pedagoške i psihološke kurseve.
Neke bake za iznajmljivanje, kao koreograf Aleksandra Orlovska, imaju svoje unučiće, ali na drugom kraju sveta. Orlovska je tako preko projekta počela da vodi brigu o sedmogodišnjoj Žužu i četvorogodišnjem Pjotru.
"Projekat se razvija, ali ne potpuno glatko. Neki računaju da će dobiti besplatnu dadilju, drugi da će zaraditi. Oni kojima se posrećilo ne razgovaraju sa medijima jer kažu: ‘Želimo toplinu a ne da se za nas čuje’", kaže Klima.
Psiholozi hvale ideju, jer vreme provedeno sa starim ljudima može da pokaže deci da je stariti prirodno i da im pomogne da na penzionere ne gledaju kao na nekakve gore ljude, ali dodaju da ne treba po svaku cenu stvarati iluziju porodice.
Na sličnu ideju, spajanja baka i deka iz seoskih domaćinstava sa unučićima u gradovima, došlo se ranije u Mađarskoj.
