Teško bolesni i siromašni ratnik sa Košara, Miloš Jovanović, koji u Trošticama na Goliji, u bespuću i daleko od grada, živi sa majkom Rosom i sestrom Marinom, neće ostati bez svetla i u mraku, jer to nisu dozvolili naši čitaoci i dobrotvori Ljubo Mitić i Dragiša Pavlović iz Beograda.
Neće oskudevati ni u lekovima i namirnicama, jer se za to, donacijom od 100 evra, pobrinula porodica Nikolić iz Italije. U poslednjem trenutku, pred dolazak ekipe za isključenje, Ljubo Mitić je na račun Elektrorasa uplatio 14.000 dinara, a Dragiša Pavlović 8.000 dinara. Dug je ekspresno izmiren, pa će jedno vreme Miloš, Rosa i Marina, bar što se struje tiče, biti mirni.
– Koliko god se trudili i štedeli, od moje skromne socijalne pomoći, malo veće od 100 evra, nismo u stanju da redovno, iako ni jednog meseca ne potrošimo više od 5.000 dinara, plaćamo račune za struju. Uvek nam hrana, odlasci lekaru i lekovi budu preči – žali se sa puno sete u glasu bolesni Miloš i dodaje:
– Svuda po Srbiji mnogi pričaju o Košarama i našoj hrabrosti. Državni funkcioneri nam obećavaju svakakvu pomoć, a u stvarnosti je sve drugačije. Čim malo zakasnimo sa plaćanjem struje ili neke druge dažbine ta ista država dođe da nam odseče struju. Nije valjda da sam se borio za ovu Srbiju i krv lio na Kosovu da bi živeo u mraku. Za ovu državu bio sam spreman i život da dam, a država meni nije spremna da otpiše ni 5.000 dinara duga za svetlo. Da nisam teško bolestan, da ne nosim teške traume iz rata na Kosovu i da ne živim u sirotinji, lako bih ja rešio sve probleme…
Miloševa sestra Marina, prezahvalna je dobrotvorima što su ih spasli mraka, jer sami ne mogu izaći na kraj sa problemima.
– Hvala Ljubu i Dragiši, hvala porodici Nikolić iz Italije, hvala humanitarcu Hidu Muratoviću, hvala Miloševim saborcima, Bog neka ih čuva! Da nije dobrih ljudi sa raznih strana sveta, koji su nam i kuću izgradili, Miloš još ne bi imao ni zdravstvenu knjižicu, ne bi mogao da se leči, a mi bi, kao do pre tri godine, živeli i smrzavali se u trošnom kućerku bez vode i struje. Nadamo se da će nam dobrotvori pomoći da nekako platimo i naredne račune i da koliko-toliko živimo kao i ostali ljudi. Hrabro se boreći za ovu zemlju i svoj narod, Miloš je to zaslužio – naglašava Marina Jovanović.
Podseća i da njen brat punih 17 godina nije imao zdravstveno osiguranje, da je sa Košara doneo ozbiljne psihičke, hormonalne i metaboličke probleme, zbog kojih se ugojio do ogromnih 160 kilograma. Da je svaki pregled morao da plaća i da jedno vreme nije imao ni za hleb.
Frižider bi im olakšao život
Bolesni ratnik sa Košara, Miloš Jovanović, i njegove majka i sestra imaju kravu koja ih delimično hrani, ali nemaju frižider, pa mleko i mlečne proizvode nemaju gde da čuvaju.
– Kupili bi i ponešto od hrane. Činjenica je da smo daleko od grada i da bi nam zbog toga dobrodošle zalihe bar za nedelju dana, ali ne smemo, jer će bez frižidera sve da nam se pokvari – žali se Miloševa sestra Marina.
Kako kaže, svi troje puno bi se obradovali frižideru koji bi im znatno promenio i olakšao život.
– Pozivam sve dobre ljude iz naše dijaspore i ovog dela Srbije da pomognemo Milošu, Rosi i Marini da nekako dođu do toliko željenog frižidera. Nadam se da će se javiti dobrotvori i da ćemo ih uskoro obradovati – priča humanitarac Hido Muratović.
Bog vam dao svaku sreću!
Vrednu donaciju od 100 evra dobila je i teško bolesna baka Kata Bašić iz zabitog Svilanova na Goliji. Usamljenu staricu obradovao je naš anonimni čitalac iz Osla u Norveškoj, poreklom iz okoline Novog Pazara, koji je humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića zamolio da baki za 50 evra kupi i odnese lekove i namirnice, a da joj 50 evra lično uruči.
– Bog vam, dobri ljudi, dao svaku sreću u životu. Kad god sam u nevolji pojavi se neko da mi pomogne. Nedavno sam izašla iz bolnice, jedva sam preživela moždani udar, u kući nisam imala ni dinara, niti i jedan kilogram brašna. Mislila sam umreću bez lekova i od gladi, ali hvala Svevišnjem, dobri ljudi mi, evo ponovo pritekoše u pomoć – priča kroz suze starica i nada se da će joj bar tokom leta, kad ne mora da troši za ogrev, biti lakše.
