Poslednjih godina u Srbiji je snimljen veliki broj serija s tematikom tajnih službi, policije i mafije, misterioznih organizacija. Serije “Državni službenik”, “Senke nad Balkanom”, “Ubice mog oca”, filmovi kao što je “Južni vetar” obaraju sve rekorde gledanosti.
Milioni gledalaca u Srbiji, ali i regionu skoro su opčinjeni dogodovštinama agenata Bezbednosno-informativne agencije, policajcima iz vremena Kraljevine Jugoslavije, masonima… Koliko se realnost razlikuje od događaja opisanim u ovim filmskim i serijskim ostvarenjima, pokušali su da otkriju reporteri “Vesti”, razgovarajući sa scenaristima serije, ali i operativcima policije i BIA.
Svaki film je umetničko delo koje samo delimično odgovara stvarnosti. Koliko je život tajnih agenata uzbudljiv i rizičan, sigurno je svima poznata činjenica, ali gledajući filmove, pogotovo holivudska ostvarenja, svakako nije toliko dramatičan.
Da je kojim slučajem Džejms Bond bio autentičan lik, bio bi verovatno ubijen u prvih pola sata filma “Dr No”, prvom delu najuspešnije filmske franšize od 26 nastavka koja traje decenijama. Tajne službe, kao i policija, svoj posao obavljaju daleko od očiju javnosti. Obaveštajci jer je njihov posao takav da se bave najosetljivijim pitanjima za državu, a policajci jer bi previše informacija iz istrage u javnosti upravo mogle da unište samu istragu. Zbog toga se malo zna o ovom svetu, pa su građani podložni raznim pričama i mašti.
Ne treba zaboraviti da su pogotovo u državama komunističkog bloka, gde je državna bezbednost u stvari bila politička policija, sami agenti su puštali priče o svojoj moći ili podsticali tračeve, kako bi strahom od njihove moći, kroz poznatu krilaticu “Ozna sve dozna”, lakše držali građane pod kontrolom.
Koliko ove serije imaju veze sa stvarnošću? Neki bi rekli vrlo malo, neki mnogo. Tako je pre nekoliko dana jedan beogradski dnevni list pisao povodom serije “Državni službenik” da je fiktivni Srpski otadžbinski savez, koji se bori između američkog i ruskog uticaja, u stvari aluzija na stranku Dveri, u kojoj se navodno dešavaju takve stvari.
Svakako i u svakoj izmišljotini moguće je pronaći nešto što se poklapa sa istinom i onda to uzeti kao nesporno. Tako i nastaju teorije zavera jer se uvek nekoliko činjenica poklapa sa stvarnim, a ostale, koje su uglavnom netačne, onda se uzimaju zdravo za gotovo.
Posao policajaca i agenata BIA nije tako spektakularan kao što je predstavljeno na velikom i malom ekranu. Ne samo u Srbiji, već i svetu. To je često mukotrpan posao, sa satima stajanja ispred nekog stana, sedenja u automobilima, pratnji kroz gužve po ulicama. Svaki potez se referiše nadležnima, policija radi po naredbi tužilaštva, sve kako bi se sprečila korupcija i eventualna samovolja.
Serija “Senke nad Balkanom” smeštena je u Beograd između dva svetska rata i prati rad dvojice inspektora policije koji rade na slučaju svirepog ubistva, tokom koga otkrivaju tajna društva, obaveštajne službe raznih država koji se bore za nalaženje biblijskih relikvija, kontrolu šverca opijuma i grabljenje moći. Slično je i u seriji “Ubice mog oca”, ali smeštene u moderni Beograd, koja već u tri sezone prati akcije policijskog inspektora, koji pokušava, u vrtlogu zločina, da reši davno zaboravljeno ubistvo njegovog oca.
I serija “Državni službenik” bavi se sličnom tematikom. To je priča o agentima srpske tajne službe BIA, koji daleko od očiju javnosti otklanjaju najopasnije pretnje po Srbiju i bore se sa međunarodnim teroristima, kriminalcima i stranim špijunima. Drugom stranom medalje bavi se film “Južni vetar”, gde su “junaci” kriminalci, ali i policajci koji su prešli na drugu stranu i sami rukovode kriminalnom mrežom. Naravno, sva ova ostvarenja treba gledati kao zabavu i ne poistovećivati ih apsolutno sa relanošću…
Masoni sa toljagama
Javnost u regionu i BiH zabavio je događaj iz 2016. godine, tokom sastanka u Velikoj masonskoj loži BiH, što donekle govori o “tajnim organizacijama” i onome što javnost misli o njima, odnosno kako su predstavljeni u serijama. Nakon što su se masoni posvađali oko funkcija u ovoj “tajnoj organizaciji” došlo je do fizičkog obračuna, pa su članovi u togama počeli da biju jedan drugoga toljagama i kamenjem. Ko zna kako bi se sve završilo da se nakon nekoliko minuta nije pojavilo obezbeđenje iz susedne vile šefa Delegacije EU u BiH, gde je u toku bio veliki prijem za strane diplomate u BiH, pa su oni sprečili veći obračun.
