Za statistiku, oni su samo sumorni brojevi koji se lako izgube u opštoj, poraznoj statistici nesreće i stradanja koju svaki rat donese i ostavi. Za porodice nestalih svih ovih decenija svaka ta “brojka” je ime i prezime, jedan život.
U okviru projekta “Novi pristup memorijalizaciji”, Centar za razvoj demokratskog društva Europolis i Udruženje porodica nestalih i poginulih lica “Suza” u Beogradu predstavili su izložbu umetničkih slika “Sećanje u slici” o 30 Srba nestalih i stradalih tokom poslednjeg rata u Hrvatskoj i promociju knjige „Kad čekanje i neizvjesnost uspore ritam života“ – životne priče 15 porodica nestalih.
– Tokom posete Jerusalimu i Jad Vašemu, potomci žrtava Holokausta su mi rekli da svaka od tih žrtava ne bi želela da ostane upamćena kroz užasnu sliku gomile leševa, već po onome što su bili za života. Zato ova izložba slika i priče ne govore o stradanju, već o životima ljudi koji su nestali ili poginuli, o tome šta su bili, šta su voleli… Na ovaj način pokazujemo da su stradali nedužni ljudi koji nikome nisu učinili ništa loše. Ovo je način i da se stane na put poricanjima ili negiranjima tih zločina – kaže za “Vesti” predstavnik Centar za razvoj demokratskog društva Europolis Ognjen Gogić, idejni tvorac celog projekta.
Suorganizator, Udruženje porodica nestalih i poginulih “Suza” do sada je imalo više sličnih projekata.
– Ovo je novi oblik memorijalizacije i sećanja kroz priču o tri decenije života porodica koje tragaju za svojim najmilijima. Jako je teško 30 godina staviti na samo tri lista papira i zato smo ta naša sećanja, zahvaljujući akademskoj umetnici Sonji Ristić pretočili u slike. Važno je da ostanu zapisi, biografije tih žrtava. To je najmanje što možemo za njih da učinimo, ali to je i način da ih popišemo, da se ne suočimo, kao u Jasenovcu, sa manipulacijom broja žrtava – objašnjava Dragana Đukić, predsednika Udruženja “Suza”.
Dodaje da je cilj bio da se pokaže da su nestali tokom rata u Hrvatskoj bili obični ljudi.
– Želeli smo da pokažemo da taj srpski narod u Hrvatskoj nisu bili zločinci, već obični ljudi ističe Đukić.
Autorka slika, Sonja Rosić kaže da je predstavila 30 radova o članovima 30 porodica nestalih.
– Reč je o njihovim najmilijima, najdražima. Trudila sam se da predstava o svakom od njih bude bez trunke patetike. Ilustrovala sam njihove uspomene i životne priče na način kako bi oni želeli da budu zapamćeni. To su ljudi od krvi i mesa, sa svojim životima, ljubavima, radostima, patnjama, tugovanjima, veseljima… Nisam želela da ih predstavim kao broj, već sa svim njihovim karakteristika, posebnostima, možda i nekim neostvarenim željama i onako kako su ih ljudi pamtili – naglašava ova akadamksa slikarka.
Izložbu slika i knjigu o nestalima “Sećanje u slici i priči” omogućio je regionalni projekat Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu, koji finansira Evropska unija i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
“Vraćanje filma”
Ognjen Gogić kaže da je u planu da se slični projekti prošire i na prostor BIH, ali Kosova i Metohije.
– Naravno, potrebno je da se za to obezbede sredstva, ali najteži deo je zapravo razgovor sa tim porodicama i molba da se ponovo susretnu sa svojom patnjom sa kojom žive tolike decenije. Mnogo od njih više ne žele da govore o tome, a za mnoge je to ponovo vraćanje “filma” na tragediju koja ih je zadesila – objašnjava Gogić.
Kultura sećanja
Naučni saradnik Instituta sa savremenu istoriju Milan Gulić ističe da je predstavljeni projekat način negovanja prave kulture sećanja, ali i vredna građa za sve koji izučavaju raspad nekadašnje Jugoslavije o svoj tragediji tih ratova.
– I izložba i knjiga koja je promovisana pokušaj je negovanja prave kulture sećanja na nestale i poginule Srbe u građanskom ratu u Hrvatskoj. Ovo je hvale vredan poduhvat da ljudi prestanu da se računaju samo kao brojevi ili kao puki podaci u nekim spiskovima. Svi ti ljudi su imali svoje porodice, svoje živote… živeli su život i u jednom trenutku se pojavili na spisku nestalih. Knjiga je pokušaj da se otrgnu od zaborava, porodicama pokušaj da se sećanje na njih utvrdi u porodičnom krugu. A, svima onima koje ovaj rat zanima na koji koji način i iz bilo kojih razloga da kroz ovu dimenziju shvate svu tragiku koju su nosili građanski ratovi koji su pratili raspad socijalističke Jugoslavije – naglašava Gulić.
