Naglim priraštajem albanskog stanovništva demografska slika na jugu Srbije odavno je promenjena, ali naši sagovornici koji tvrde da su dobro upućeni u zbivanja i demografsko-politička događanja smatraju da tu nije slučaj samo sa gradovima poput Preševa i Bujanovca, već i Vranja, najvećeg administrativnog centra u Pčinjskom okrugu.
Sagovornik "Vesti" koji želi da ostane anoniman tvrdi da je još u staroj Jugoslaviji, prema podacima koji su tada objavljivani, u Vranju rođeno više od 30.000 albanskih beba sa područja današnjeg Kosovskog Pomoravlja.
|
Nemamo lekare
Stiže kadar
Oprema iz EU
|
– Trend porađanja Albanki sa Kosova je nastavljen do današnjih dana, ali, ipak, najviše je onih sa juga Srbije, iz opština Preševo i Bujanovac. Kako naši političari uporno hrle ka Evropskoj uniji tako će i Albanci sa Kosova rođeni u Vranju imati sva prava kao i ostali žitelji. Takvo stanje godinama podstiče i država svojim neodgovornim ponašanjem. To smo već pokazali masovnom prodajom imanja i kuća u blizini makedonske granice, pa čak i u Vranju – kaže naš sagovornik.
Drugi pak tvrde da su u pitanju nacionalističke nebuloze koje dodatno opterećuju i onako krhke srpsko-albanske odnose na jugu Srbije.
– Albanke se porađaju svuda po svetu, pa ne menjaju demografsku sliku tih zemlja. Zašto se Albanke sa juga Srbije porađaju u Vranju? Ovo pitanje, koje muči mnoge, i to po raznim osnovama, ima jednostavan odgovor – zato što tamo nema porodilišta još od kraja osamdesetih godina. To nema veze sa politikom. Porodilište u Preševu je otvoreno, ali ne radi jer vranjski lekari ne žele tamo da idu, već im je lakše da im dođu na noge u vranjsku bolnicu – kaže naš sagovornik blizak vranjskom Zdravstvenom centru.
Čekanje od marta
Drugi naš sagovornik smatra da je glavni razlog taj što bi pojedini ginekolozi ostali bez ogromnog priliva novca koji uzimaju na ruke od Albanaca prilikom porođaja njihovih supruga ili ćerki.
– Zna se koji su ginekolozi stekli ogromno bogatstvo na porađanju Albanki. Kad je u pitanju siguran porođaj i posebno rođenje muškog deteta Albanci ne pitaju za cenu. Dođite da vidite scene na odeljenju ginekologije, prisne odnose između pojedinih lekara i Albanaca, pa kao da su rod najrođeniji. Za Albance nikakvi propisi ne važe, oni mogu da uđu kad hoće, a dočekaće ih širok osmeh i ubrzani hod pomoćnog osoblja koje će krenuti da trči kako bi obavestilo određenog lekara da ja taj i taj stigao. Kad krene ljubljenje, grljenje, vođenje pod ruku, svima je sve jasno. Od jačine zagrljaja može se naslutiti visina cena porođaja – kaže naš sagovornik.
Kad je, pak, u pitanju rad porodilišta u Preševu, aktuelni direktor vranjskog Zdravstvenog centra dr Vladimir Stamenković u izjavama za lokalne medije tvrdi da su očekivanja Albanaca bila nerealna, te da bi o kadrovima za porodilište u Preševu trebalo da brine Ministarstvo zdravlja.
– Bilo bi pogrešno očekivati da ginekolozi rade i u Vranju i Preševu. Znači, potrebno je da se neke stvari pojasne, ali je to, u principu, stvar ginekologa u Preševu. Bili su ovde 15 dana, dve grupe, ali je to bilo više fakultativno – izjavio je za medije direktor vranjskog Zdravstvenog centra.
Porodilište u Preševu je otvoreno krajem januara 2014, kada je završen nov objekat i useljena sva neophodna oprema. U prizemlju preuređenog dela zgrade preševskog doma zdravlja smešteno je odeljenje ginekologije, a na spratu dve sale za porođaje i stacionarni blok. Ovaj projekat koštao je 1,5 miliona evra, a novac su obezbedili Ministarstvo zdravlja, lokalna samouprava i strani donatori.
Početkom ove godine u poseti je bila i prethodna ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, koja je tada obećala da će porodilište u Preševu početi da radi krajem marta, ali to se nije dogodilo.
Tehnološki višak
Prema pisanju medija, krajem novembra prošle godine, uz posredovanja tadašnje ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović, navodno je postignut dogovor o zapošljavanju osoblja u preševskom porodilištu.
Skender Destani, koordinator zdravstvene politike u albanskoj zajednici u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, izjavio je da će do marta porodilište početi da radi.
– Dogovor o kadrovskoj politici podrazumeva da nam bolnica u Vranju ustupi svoje ginekologe do povratka naših kadrova sa specijalizacije, koja bi trebalo da se odobri tokom novembra. Medicinske sestre, babice i ostalo osoblje primaćemo tokom narednih meseci, do kraja marta, kada porodilište počinje da radi – istakao je tada Destani.
Međutim, pitanje porodilišta u Preševu i porađanja Albanki u Vranju i dalje ostaje otvoreno.
Predsednik koordinacionog tela dr Zoran Stanković najavio je da će uskoro održati sastanak sa predstavnicima zainteresovanih strana i da će problem biti rešen.
– Ako vranjski lekari hoće u Preševo, hoće, ako neće, onda ćemo dovesti ljude iz neke druge zdravstvene institucije koji će raditi – kaže Stanković.
Predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa podseća da je ovo mesto imalo svoje porodilište sve do kraja osamdesetih kada ga je država ukinula.
– Albanci sa juga Srbije sada se bore da povrate ono što su nekada imali, a uzrok kašnjenja je što će vranjski ginekolozi u velikoj meri ostati bez posla kada proradi porodilište u Preševu, odnosno da će se tamo rađati preko 300 beba godišnje, koje su se do sada uglavnom rađale u Vranju. Nije teško doneti odluku, jer su tu potrebna još četiri ginekologa i 12 sestara, i ne znam kako time mogu da se pravdaju jedan ministar, Vlada, država. Mada nije problem u tome, nego je problem Vranje, Zdravstveni centar, koji je navikao da večito ima pacijente iz Preševa i Bujanovca jer preko 40 posto porođaja čine Albanke. Ako im ukinu to, postaće tehnološki višak – smatra Mustafa.
