Na suđenju za ratne zločine nekadašnjem komandantu Trećeg korpusa Armije BiH Sakibu Mahmiljinu njegova odbrana je uložila više od 200 dokaza, uključujući i Dejtonski sporazum kojima pokušava da dokaže da tokom rata ovaj general nije imao nikakvu efektivnu kontrolu nad odredom El mudžahedin.
Mahmuljina optužnica tereti da nije sprečio ubistva i nečovečna postupanja ove vojne formacije na području Vozuće i Zavidovića od 11. do 29. septembra 1995. godine, kad je ubijeno 52 ratnih zarobljenika, pripadnika Vojske Republike Srpske.
I dok njegovi branioci tvrde da o Mahmuljinovoj nevinosti svedoče pravila, propisi i naređenja Armije BiH, ali i Dejtonski sporazum, u kome je definisan status stranih državljana na teritoriji novouspostavljene BiH bez obzira na to da li su bili pod nečijom efektivnom kontrolom ili ne, za Dževada Galijaševića, stručnjaka iz oblasti bezbednosti, ali i jednog od prvih pripadnika Armije BiH koji je javno progovorio o zločinima stranih plaćenika tokom rata u Bosni, ovo je prvi put da neki bivši komandant Armije BiH svu krivicu prebacuje na ratnog predsednika Predsedništva BiH Aliju Izetbegovića.
– Odbrana generala Mahmuljina, slučajno ili ne, svu krivicu za ratne zločine niza dobrovoljačkih jedinica kroz poricanje njegove odgovornosti zapravo direktno prebacuje Aliji Izetbegoviću, ratnom predsedniku BiH. To nije učinio čak ni Rasim Delić u Hagu, koji se tamo branio ćutanjem, a svi su odlično znali da primenjuje tu strategiju upravo da bi zaštitio Izetbegovića. Doduše, Mahmuljin od takvog indirektnog priznanja ipak neće imati nikakve koristi zato što je jasna komandna odgovornost koja zaista kreće od Alije, nedvosmisleno utvrđena i presuđena u Haškom tribunalu, i to upravo u procesu protiv ratnog komandanta Armije BiH Rasima Delića – ocenjuje Galijašević.
Prema njegovim rečima, i drugi sudski procesi su nedvosmisleno utvrdili jasan komandni lanac koji je povezivao vrh armije i odreda El mudžahedin, ali i mnogih drugih dobrovoljačkih jedinica.
– O toj jasnoj povezanosti govore i haške presude načelniku Generalštaba Izetbegovićeve Armije RBiH i Sedme muslimanske brigade iz Zenice Enveru Hadžihasanoviću i Amiru Kuburi. General Mahmuljin pokušava da dokaže da je bio izvan tog lanca komandovanja što je bilo nemoguće. Upravo je on efektivno bio zadužen za odred El mudžahedin. Uostalom, on je taj visoki oficir Armije BiH koji je zbog “uspeha na Vozući” nagradio ne samo taj odred nego i njegovog komandanta, teroristu Abu Malog, a zatim i Treći manevarski bataljon iz Kaknja pod komandom Elvedina Šehagića Dinka, kao i diverzantski bataljon Seada Rekića. Oni su nagrađeni mesec dana posle Vozuće, kad se već dobro znalo o počinjenim zločinima, pa je pitanje zbog čega je nagrađivao ubice, ako za to nije bio nadležan. Istovremeno, trebalo bi mu postaviti pitanje i zbog čega ništa nije učinio u rasvetljavanju sudbine oko 100 ratnih zarobljenika, koji se i dalje vode kao nestali – ističe Galijašević.
On ukazuje da su ratni zločini počinjeni u Vozući u rangu onih koji su kasnije počinjeni u Siriji, ali i mnogo okrutniji.
– U Vozući su zabeležena čak 192 ritualna odsecanja glava. Pa do te brojke nisu došli čak ni najradikalnije pristalice Islamske države – zaključuje Galijašević.
Suđenje generalu Mahmuljinu se nastavlja 5. februara.
Džaferovića na optuženičku klupu
Dževad Galijašević podseća da je u akciji Armije BiH proterano najmanje 22.000 ljudi, spaljeno i srušeno do temelja 66 sela i zaseoka, a uništeno je i 12 pravoslavnih crkava i jedan srednjovekovni manastir.
– Neće biti da komandant jedinica na terenu o svemu tome ništa nije znao. Kao što neće biti da o svim tim događajima detaljne informacije nije imao Šefik Džaferović, današnji član Predsedništva BiH, koji je tokom rata bio načelnika Centra službi bezbednosti Zenica. Džaferović će kad-tad morati da se nađe na optuženičkoj klupi kako bi odgovorio zbog čega ništa nije preduzimao iako je znao za zločine odreda El mudžahedin – izričit je Galijašević.
Američka istraga
Galijašević podseća da zločine odreda El mudžahedin prvi istraživali i utvrdili pripadnici američkih bezbednosnih službi.
– Nakon 11. septembra 2001. i dokaza da su u tim napadima učestvovali i državljani BiH, američki operativci su već sledeće godine došli u Bosnu i otkrili direktnu povezanost dela Odreda s napadima na SAD. Podsetiću da se jednom od njih, Halid šeik Muhamed i dalje sudi u Gvantanamu.