Usnuli evropski kontinent u petak rano ujutro na trenutak je bio u opasnosti nuklearne katastrofe gore od one u Černobilju 1986. godine. Ruske snage zauzele su Nuklearnu elektranu Zaporožje, drugu po veličini u Evropi.
Elektrana je smeštena na istočnoj obali Dnjepra i uz nju je grad Energodar od 53.000 stanovnika, gde žive zaposleni i njihove porodice. Početkom sedmice, ruske snage prodrle su sa Krima oko 150 kilometara i postigle dogovor s gradonačelnikom Dmitrijem Orlovom. Rešeno je da ruske trupe ne ulaze u grad osim patrola oko nuklearke, ali da u Energodaru ne sme biti ukrajinske vojske. Pritom su se Rusi ograničili na artiljerijske i avio-napade na drugoj obali Dnjepra kako bi rasterale ukrajinske snage i sprečile da nekome padne na pamet da gađa neki od šest energoblokova sa reaktorima.
Međutim, sledećeg dana na ulazu u grad pojavile su se barikade od kola, kamiona i automobilskih guma sa nenaoružanim ljudima na šta su Rusi spokojno gledali, kao na primer, na proukrajinske mitinge od nekoliko stotina ljudi u pojedinim gradovima koje su zauzeli. Prema podacima s terena, za to vreme je gradonačelnik Orlov počeo da okuplja teritorijalnu odbranu u Centru za obuku zaposlenih, a koja je udaljena svega oko 300 metara od najbližeg energobloka. Međutim, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije (MORF) saopštilo je da je u zgradu automobilima ušla ukrajinska diverziona grupa.
Prema tom saopštenju, oko dva časa ujutro, iz zgrade za obuku sa nekoliko prozora otvorena je vatra na rusku patrolu.
“Uzvraćeno je iz streljačkog oružja i neutralisane su vatrene tačke protivnika. Ostatak diverzione grupe izazvao je požar i napustio zgradu. Nuklearna elektrana nastavila je s radom u uobičajenom režimu, a radijacija je u normi”, saopštio je MORF.
Iz Kijeva su krenula saopštenja da su Rusi iz tenkova gađali energoblokove i da je četvrti oštećen, te da nisu pustili vatrogasce da ugase požar u Centru za obuku. Međutim, video-snimkom preko interneta oglasio se i gradonačelnik Dmitrij Orlov.
– Nuklearna elektrana prešla je pod rusku kontrolu, a četvrti energoblok nije oštećen i radi u uobičajenom režimu. Žrtava i ranjenih među stanovništvom nema, a požar u Centru je ugašen. Molim žitelje Energodara da ne provociraju ruske vojnike i radnike komunalnih službi da nastave s radom – rekao je Orlov.
Ostale još tri atomke
Ruske snage približile su se i Južnoukrajinskoj nuklearnoj elektrani u Nikolajevskoj oblasti, koja je sa tri energobloka upola manje snage nego zaporoška. U tom rejonu u četvrtak vodile su se žestoke borbe, ali artiljerijskih i avio-napada u okolini elektrane nije bilo. Ukrajina ima još dve nuklearne elektrane u Hmljenickom i Rovnu, koje su od ruskih snaga udaljene 240 i 260 kilometara.
Opasni samo po sebe
Ideja gradonačelnika Energodara Denisa Orlova da okupi teritorijalnu odbranu bila je veoma opasna. Naime, ova formacija ni izbliza ne liči na Teritorijalnu odbranu (TO) koju zreli ljudi pamte iz vremena SFRJ i JNA.
Formiranje ukrajinske TO svelo se na podelu kalašnjikova svakom ko hoće da uzme, što je dovelo do stvaranja razbojničkih grupa i narodnih straža koje brane svoja naselja. Ukrajinska TO nema ni rezervni starešinski kadar, posebno niži, pa ih izmešaju s policijom, kako bi se uspostavila nekakva hijerarhija. To je dovelo do tragedije u selu Vasiljevka odakle su javili prvo da ih je napao desant, pa diverzantska grupa i da su izgubili 14 ljudi u školi, gde su se zabarikadirali i navodno sklonili decu u podrum. Zatim se pojavio i video-snimak tela pripadnika TO u hodniku i fiskulturnoj sali.
Međutim, deca u Ukrajini ne pohađaju nastavu, a nejasno je i zašto bi ih roditelji sklonili u podrum škole pretvorene u kasarnu. Ruska vojska još nije ušla u Vasiljevku. Kasnije se pojavila informacija da su se četvorica pripadnika TO posvađali sa saborcima i ubili njih 14. Naravno, sve će biti utvrđeno posle rata.
Panika u Odesi
Saopštenja kijevskih vlasti i ukrajinskog generalštaba razlikuju se osim u pokušajima da se parolama održi moral stanovništva, dok Rusi škrto daju informacije. Jedino je Vladimir Putin izjavio da “operacija ide po planu i da će biti završena u punom obimu”.
Tako se situacija frontu oslikava kroz objave na internetu meštana gradova obuhvaćenih borbama i rad nezavisnih novinara na terenu.
Oko Kijeva uhvaćenog u potkovicu ukrajinska vojska proglasila je kontraofanzivu, ali su lokalni uspesi pali u vodu, pošto je ruska vojska povratila ta naselja. Istovremeno, Kijev saopštava da se velika ruska grupacija na istoku izduvala, dok eksperti navode da se ona posle prodora od 160 kilometara pregrupisala i primila popunu.
Velike borbe vode se na Donbasu, gde je opkoljeno 10 do 12 ukrajinskih brigada. Nekoliko ruskih kolona zarilo se u njihovu odbranu s namerom da ceo prostor raseče i uništi ih po delovima.
Posle pauze od dva dana primećeno je izviđanje bojem ruskih trupa s Krima u ukrajinskom Zaporožju, pa se pretpostavlja da su se oni pregrupisali i spremaju novi udar, ali se ne zna u kom pravcu. Pritom su u najvećoj opasnosti ukrajinske snage u gradovima Dnjepropetrovsk i Zaporožje koje se takođe mogu naći u okruženju pošto su na drugoj obali Dnjepra ruske snage prišle Krivom Rogu.
Ukrajinski generalštab proglasio je za lokalni uspeh rusko zauzimanje Voznesenska i mosta preko Južnog Buga, poslednje prepreke do granice s Moldavijom. Primećene su velike ruske kolone na putu prema mostu kako bi iskoristile taj prodor, ali niko ne zna gde će potom. Oni se nalaze iza leđa 58. ukrajinske brigade, jedine identifikovane u Odeskoj oblasti koja je razvučena 200 kilometara duž obale i čeka ruski desant, samo ne zna gde. Za to vreme stanovništvo je napunilo železničke stanice.
Udar na svoje
U južnom delu Harkova nastavljene su borbe s dve ukrajinske brigade uz upotrebu teškog oružja. Zabeleženi su artiljerijski udari na delove grada pod ruskom kontrolom, kao na primer u Saltovki, i nejasno je zašto bi oni sami sebe napali. Pokušaji da se ukrajinske snage nagovore da izađu iz grada uz garanciju bezbednosti verovatno su propali, pošto Rusi zatvaraju i poslednje puteve koji vode na zapad.
Izbeglice žele mir i povratak
Prema poslednjim informacijama iz Ukrajine u Poljsku ušlo je 675.000 izbeglih. Poljska je saopštila da će moći da primi do milion izbeglica, a u proseku u tu zemlju ulazi oko 100.000 ljudi dnevno.
Na graničnom prelazu je sada mnogo više muškaraca, ali su to stranci, pošto Kijev ne pušta vojno sposobne da odu. U Ukrajini je do rata živelo 470.000 stranaca, od toga 75.000 sudenata i svi oni pokušavaju da odu. Stranci kažu da graničari ne postupaju s njima na isti način kao sa izbeglicama Ukrajincima, prema kojima su daleko restriktivniji. Poljske vlasti to odbacuju.
Za to vreme hiljade žena i dece iz Ukrajine čekaju da budu transportovani u ostale delove Poljske. Na samoj granici je 27 prihvatnih centara. Ima i autobusa koji izbegle voze do Berlina, ali i u druge zemlje EU.
U dvoranama za prihvat na granici je po oko 2.000 kreveta na rasklapanje, ali vlasti ne puštaju novinare da uđu i snimaju, uz obrazloženje da ima puno ilegalnih migranata.
Inače, u Poljskoj odranije živi oko milion Ukrajinaca, pa dosta izbeglih sada ide kod rođaka. Većina njih kažu da žele da ostanu u Poljskoj jer je najbliža Ukrajini i mogu brzo da se vrate ako prestane rat. Poneki izbegli na granici odbijaju čak da idu u veće gradove po Poljskoj, jer se nadaju makar primirju.
