Izbeglice iz Ukrajine vraćaju se u zemlju radi reproduktivne i seksualne nege

EPA

Ukrajinske izbeglice se privremeno vraćaju kućama da bi dobile seksualnu i reproduktivnu zdravstvenu negu nakon što su im opcije ograničene u Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj, dok drugi traže nezakonita rešenja, navodi se u studiji koju je objavio Centar za reproduktivna prava.

U studiji koja je juče objavljena, devet međunarodnih organizacija za ljudska prava dokumentuje alarmantan uticaj koji restriktivni nacionalni zakoni imaju na izbeglice koje traže osnovnu negu i podršku, preneo je briselski portal Euraktiv.

Nalazi izveštaja su izvedeni na osnovu više od 80 intervjua sprovedenih između jula 2022. i aprila 2023. godine.

Utvrđeno je da se ukrajinske izbeglice suočavaju sa štetnim kašnjenjima, anksioznošću, strahom, finansijskim poteškoćama, institucionalnim rasizmom i neadekvatnom brigom, što direktno utiče na njihovo zdravlje i opšte stanje.

Zdravlje i dobrobit nekih izbeglica iz Ukrajine su ugroženi zbog neuspeha da se garantuje pristup osnovnoj i vremenski osetljivoj zdravstvenoj zaštiti i uslugama podrške, što povećava štetu koju su pretrpeli kao rezultat invazije na Ukrajinu, izjavila je Viša regionalna direktorka za Evropu Centra za reproduktivna prava Leah Hoktor.

– Evropska unija je obećala da će izbeglicama iz Ukrajine obezbediti utočište i brigu. Ipak, žene iz Ukrajine … često doživljavaju sasvim drugačiju stvarnost kada im je potrebna seksualna i reproduktivna zdravstvena zaštita … i suočavaju se sa preprekama, ograničenjima, konfuzijom, stigmom i diskriminacijom – dodala je ona.

Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka imaju veoma restriktivna okruženja u pogledu zaštite reproduktivnog zdravlja i usluga podrške rodno zasnovanom nasilju.

Izveštaj je otkrio da se žene suočavaju sa zakonskim ograničenjima, preprekama u pogledu troškova, nedostatkom informacija i lošim kvalitetom nege kada pristupaju takvoj podršci.

Štaviše, žene koje traže reproduktivnu negu često se suočavaju sa ozbiljnim pretnjama, uznemiravanjem i zastrašivanjem u kontekstima gde reproduktivna prava nisu prioritet za državu.

Poljska je jedno od najrestriktivnijih sredina za seksualno i reproduktivno zdravlje i prava u Evropi.

Nakon odluke Ustavnog suda iz 2020. godine, abortus je legalan samo kada je trudnoća posledica krivičnog dela ili kada su život ili zdravlje žene u značajnoj opasnosti.

Izbeglice iz Ukrajine u Poljskoj prinuđene su da se vrate u Ukrajinu radi abortusa ili da dobiju negu u drugim delovima Evrope.

Slovačka nema potrebne službe da odgovori na potrebe žena iz Ukrajine bilo da se radi o abortusima, uslugama kontracepcije ili podršci rodno zasnovanom nasilju.

Nakon invazije, organizacije za ljudska prava u Mađarskoj su se odmah mobilisale da odgovore na potrebe izbeglica iz Ukrajine, ali godinu dana kasnije, organizacije koje pružaju seksualnu i reproduktivnu negu nastavljaju da se suočavaju sa velikim pravnim, finansijskim i operativnim izazovima.

I u Rumuniji, rodni stereotipi i višestruki oblici diskriminacije izazivaju probleme izbeglicama, posebno kada je reč o reproduktivnom zdravlju.