Tek što je ruska mornarica doživela peh potonućem komandnog broda Crnomorske flote, raketne krstarice “Moskva”, a već je pred novim izazovima. Minolovci NATO uplovili su u Baltičko more, gde će pred vratima Sankt Peterburga održati manevre, ali je i američka Sedma flota vežbala s japanskom nadomak obale Južne Koreje, čime je bacila rukavicu u lice ne samo Rusiji već i Kini, čiji su ratni brodovi isplovili do obala Tajvana.
Šest minolovaca NATO grupe SNMG1 u Baltičkom moru vežbaće zajedno sa zanemarljivim mornaricama Litvanije, Letonije i Estonije u čijoj su se prestonici, Talinu ukotvili.
Prema rečima komandanta estonske mornarice Jurija Saska zadatak je da se demonstrira prisustvo NATO u Baltičkom moru. On je najavio da brodovi neće samo tražiti mine, već da je isplanirano i sadejstvo s morskom pešadijom NATO (nadomak ruske granice), a sve uz zaštitu iz vazduha.
Ohrabrenje Finskoj
Međutim, moskovski analitičari smatraju da je svrha manevara da ohrabre Finsku da zatraži članstvo u NATO, ali i da odvuče pažnju Moskve na baltički region uoči praktično najavljene masovne ofanzive na istoku Ukrajine. U istu svrhu je služila tek završena kopnena vojna vežba u Litvaniji i martovska u Norveškoj. Iz iste serije je i vežba Napad sabljom, štitom Istočne Evrope u kojoj učestvuje 13.000 vojnika iz 13 zemalja članica NATO.
Američka mornarica aktivirala se i na drugoj strani sveta i Rusije, odnosno na Pacifiku. Zajednička vežba flota Japana i SAD predvođena nosačem aviona održana je kod obala Južne Koreje 1.000 kilometara od Vladivostoka i 600 od Šangaja. Reč je o morskom prolazu između Japana i Južne Koreje koji kineska flota koristi za plovidbu do Ohotskog mora gde održava zajedničke manevre s Rusima. Naime, pošto Amerika drži Tajvan koji je nepriznat, ali odvojen od Kine od 1949. godine, samim tim Kina nema izlaz na Pacifik, što je ključna tačka u američkom nastojanju strateškog obuzdavanja Pekinga, kojeg smatra svojim glavnim globalnim rivalom.
Lete i bombarderi
Kina, koja je uporna u nastojanju da povrati Tajvan milom ili u budućnosti na neki drugi način, nije zvanično reagovala na vežbu američko-japanske flote kod Južne Koreje. Ali je Peking zato iskoristio posetu dvojice američkih kongresmena Tajvanu da pokrene vojsku.
Kinezi su u petak poslali ratne brodove u vode kod Tajvana, ali i podigli u vazduh bombardere i lovce.
“Ove snage sprovešće bojevo patroliranje u morskom i vazdušnom prostranstvu Istočno-kineskog mora i oko Tajvana”, saopštila je komanda Istočne zone Kineske narodnooslobodilačke vojske uz primedbu da su ova dejstva odgovor na “veoma pogrešne i opasne signale iz SAD”.
Ništa bez Kima
Ništa nije moglo da prođe ni bez Severne Koreje. Peking je primetio da su manevri američko-japanske flote smišljeni kao provokacija uoči 15. aprila, kada se navršava 110 godina od rođenja Kim Il Sunga, dede današnjeg vođe Severne Koreje Kim Džong Una, koji je tom prilikom najavio i nove raketne probe. Pritom, Peking upozorava da i najavljene nove sankcije samo produbljuju napetost na korejskom poluostrvu, na granici sa Kinom.
“Moskva” pod vodom
Uzrok požara na ruskoj raketnoj krstarici “Moskva” nije poznat, ali se uprkos konfuznim informacijama saznalo nekoliko detalja o događaju.
Brod se nalazio oko 100 kilometara od ukrajinskog lučkog grada Odese. O udaru nekog velikog projektila pre požara nema izveštaja, a srećom nije zahvatio 16 lansera s protivbrodskim raketama vulkan ni šahtove u kojima su bili protivvazdušni sistemi S-300.
Rusko Ministarstvo odbrane 12 sati posle havarije saopštilo je da “Moskvu” drugi brodovi vuku prema matičnoj luci u Sevastopolju na Krimu. Potom je portparol Pentagona Džon Kirbi rekao da se na satelitskim snimcima vidi da “Moskva” plovi bez pomoći i izgledalo je da će biti spasena. Međutim, Rusi su nekoliko sati kasnije saopštili da je brod s probijenom krmom ipak potonuo, zbog oluje i visokih talasa koji su ga punili vodom. Međutim, neki zapadni analitičari veruju da su Rusi prepustili brod sudbini, jer bi oštećen i krcat raketama predstavljao opasnost u luci, a posebno pri izvlačenju na dok.
Bivši mornari s “Moskve” kažu da su požari bili česta pojava na ovom impozantnom, ali starom sovjetskom brodu iz 1982. godine. Oni podsećaju da je i nosač aviona “Admiral Kuznjecov”, takođe iz sovjetskog vremena, bio obuhvaćen velikim požarom pre nekoliko godina, pošto je modernizacija ovih velikih brodova bila samo delimična, budući da su već bili predviđeni za skidanje sa spiska.
Bolje milom nego silom
Kinesko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da će obavezno prisajediniti Tajvan u budućnosti i da će uložiti sve napore da do toga dođe mirnim putem.
Peking je kao očitu provokaciju prihvatio nenajavljenu posetu Tajvanu američkih kongresmena predvođenih predsednikom Odbora Senata Robertom Mendesom. Delegacija iz Amerike srela se sa liderom administracije Tajvana Caj Invenom s temom “saradnja sa SAD, kineska pretnja i regionalna bezbednost”. Osim toga, planiran je i sastanak s ministrom odbrane Tajvana Cju Gočženom.
Povodom kineskih manevara oko Tajvana, Gočžen je rekao da bi rat bio tragedija za sve, bez obzira na to ko bi pobedio. On je dodao da niko ne želi rat.
Međutim, direktor CIA Vilijam Berns u isto vreme nazvao je Kinu “glavnim geopolitičkim izazovom veka za SAD”.
– Pred nama je izazov rata u Ukrajini. Ali ambicija Kine da postane lider sveta je naš najveći problem – rekao je Berns.
