Glumica i model, nekada zaštitno lice modne kuće Lankom, Izabela Roselini prvi put je bila gošća Beograda. Ona se srpskoj publici predstavila svojom multimedijalnom predstavom “Darvinov osmeh” čiji je autor teksta, a koju je izvela na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ćerka slavnih filmskih umetnika glumice Ingrid Bergman i reditelja Roberta Roselinija, stigla je na poziv Beogradskog festivala igre, organizatora njenog gostovanja. Manekenka, glumica, autorka, ‘šaptač’ životinjama, žena sa sela, a uz sve to stiže i da radi i na novim projektima. Njena životna priča protkana je tugom, uspesima, padovima, a čini se da je tek u osmoj deceniji života spoznala šta je sreća.
Odrastala je u Parizu i Rimu, u kom je rođena 18. juna 1952. Sa 19 godina, preselila se u Njujork, gde je radila kao prevodilac i novinar za televiziju RAI. Poput svoje majke, svet je najpre opčinila lepotom, a onda i talentom. Ostvarila je niz sjajnih uloga, od kojih su najpoznatije one u “Plavom somotu” i filmu “Smrt joj pristaje”. Od slavnih roditelja naučila je, kako kaže, da je najvažnije u životu pratiti svoju radoznalost. U kući se vrlo retko pričalo o uspehu, ali su zato roditelji bili usmereni na to da gledaju predstave, druže se sa drugim ljudima, da razvijaju svoju radoznalost i da žive život punim plućima. Smatra da je upravo to recept za sreću. Od roditelja je naučila i da voli životinje. Još u detinjstvu je bila okružena psima i mačkama, a imala je 14 godina kada je od oca dobila knjigu ‘Carstvo kralja Solomona’, koja se može smatrati začetkom etologije. Kada je prestala da se bavi manekenstvom, zbog godina, i kada je manje snimala, upisala je master studije na Univerzitetu Kvebek u Montrealu, gde je doktorirala etologiju, ponašanje životinja, jer je to bila tema koja je, kako je objasnila, budila njenu radoznalost.
Deda Justus Bergman bio je fotograf u Švedskoj, a deda sa očeve strane Angelo Roselini, nakon što su prvi automobili zamenili kočije sa konjima, od štala je pravio bioskope. Dakle, kinematografija je oduvek prisutna u njenoj porodici.
Ima dvoje dece, ćerku i sina kao i dvoje unučadi od dve i pet godina. Svi žive blizu njene farme, tako da vode jedan veoma neobičan način života za Ameriku, gde se familija retko viđa.
– Mi smo, eto, zadržali taj italijanski način života, kaže ona.
Sa čuvenim rediteljme Dejvidom Linčom sarađivala je na kultnom filmu “Plavi somot”. To je bio njen treći film i tada je bila veoma mlada. Reč je o ostvarenju koje je izazvalo velike kontroverze, ali je na kraju ipak i uspeh. “Plavi somot” je bio film u kojem je prvi put prikazana žena žrtva porodičnog nasilja koja je imala i stokholmski sindrom i bila takoreći saučesnik u nasilju nad sobom.
U Rimu je nedavno dobila nagradu za životno delo “David di Donatelo”. Bila u braku sa rediteljem Martinom Skorsezeom, a imala je i duže veze sa Dejvidom Linčom i Geri Oldmanom. Osim što je i dalje ispred i iza kamere, na svojoj farmi već 10 godina gaji kokoške kojih sada ima 1.500. Osim pilića i ćurki, ima koze, ovce, pse i pčele, a u bašti razne vrste povrća.
