Sve je evidentnije da se na putu ka EU Srbija ne može osloniti na javno proklamovanu nameru Zagreba da će svesrdno pomagati balkanske susede da joj se pridruže u društvu evropskih zemalja.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je uoči sastanka lidera jugoistočne Evrope u Dubrovniku 15. jula izjavio da "neće susede ucenjivati i kočiti u njihovim naporima da uđu u EU", ali i dodao da će "rešavanje otvorenih pitanja biti važno za ocenu o ispunjavanju uslova za ulazak u EU".
|
A nestala lica?
Kritika bez pokrića |
Već sutradan u hrvatskim medijima pojavili su se tekstovi koji govore da citirani drugi deo rečenice hrvatskog predsednika obuhvata sve one zahteve koje će Zagreb ispostaviti Beogradu dok Srbija bude pokušavala da se ukrca u evropski konvoj. Posebno se ističe plaćanje u ratu uništene imovine, "sudbina 1.600 nestalih branitelja i civila, opljačkano kulturno blago i utvrđivanje granice na Dunavu".
Izostaju pitanja povratka prognanih Srba, njihove otete imovine, stanarskih prava, penzija, tajnih poternica i hapšenja, neravnopravnog statusa i nezastupljenosti u državnoj upravi i službama u nacionalno mešovitim sredinama. Upotreba ćirilice, inače hrvatskim ustavnim zakonom zagarantovana, i ne pominje se.
Iako iz Zagreba deklarativno poručuju da se oni sigurno neće ucenjivački ponašati onako kako se ponašala Slovenija prema Hrvatskoj, blokirajući joj pristupni proces zbog sporenja oko linije razgraničenja u Piranskom zalivu, evidentno je da će Beograd u Zagrebu imati svoju Ljubljanu.
I to stranu koja će saplitati tako što će ignorisati sve svoje preuzete obaveze i ispostavljati zahteve na temeljima politike "domovinskog rata" sa početnom tezom: Srbija se mora suočiti da je bila – agresor!
Paralelno šest međudržavanih komisija i radnih grupa koje su dobile zadatak da reše međusobno nerešena pitanja Srbije i Hrvatske se već dugo ne sastaju, neke i godinama. Razlog je uglavnom na hrvatskoj strani.
