Nedeljka Todorovića, poznatog meteorologa, svakodnevno možete videti ili čuti na televiziji kako prognozira vreme, ali retko ko zna da ovaj izvanredni stručnjak ima još dve velike strasti – planinarenje i trčanje.
Rođen 7. septembra 1952. godine u Karlovcu, još kao dečak naučio je da poštuje prirodu. Ljubav prema prirodi opredelila je i njegov životni poziv.
Ljubav prema planinama vodila ga je po celom svetu. Prvo se penjao na Cer, stazama slavne srpske vojske, da bi potom prelazio na veće planinarske izazove kao što su Triglav, Monblan, Kilimandžaro, Pamir, Maunt Vitni u Sijera Nevadi, u dalekoj Americi. Svaka planina je priča za sebe, ali ipak mu je najizazovnije bilo na Pamiru.
Govori ruski i engleski jezik, opušta se uz čitanje, i ističe da naš Beograd ima najbolju klimu na svetu. Raznovrsna je, kaže Nedeljko, jer zimi možemo da uživamo u čarima snega, a leti da se kupamo na Savi i Dunavu.
Ima sina Uroša.
– Krajem 1944. godine moj otac Milenko, tada osamnaestogodišnjak iz sela Gornji Stupanj kod Aleksandrovca Župskog, mobilisan je i s partizanskom vojskom prošao put od Sremskog fronta do Trsta. Posle rata prihvatio je ponudu da ostane u vojsci i onda se godinama povlačio od Trsta ka Srbiji. Usput je završio srednju i višu školu, pošto ga je rat prekinuo u izučavanju kovačkog zanata. U tom premeštanju iz mesta u mesto, upoznao je devojku Katu iz sela Skradnik kod Ogulima i tako sam ja došao na svet 1952. godine u Karlovcu. Posle godinu dana dobio sam i brata Mladena.
– U Karlovcu sam proveo detinjstvo, išao u jaslice, vrtić i školu. U školskom uzrastu, dok su roditelji radili, čuvao sam mlađeg brata, leto provodio na Kupi i Korani, rano naučio da plivam, dovoljno da se ne udavim, što je najviše brinulo roditelje dok su bili na poslu. Naročito su se zabrinuli kad sam im ispričao da su stariji momci iz Kupe povremeno vadili zaostale neeksplodirane granate pa ih vraćali nazad i čuvali. Bila su to oskudna vremena, skromno odevanje i hrana. Leti sam po mesec dana boravio kod majčinih roditelja na selu, pomagao oko čuvanja stoke, žetve, sena i konoplje.
I svih tih godina detinjstva radoznalo sam posmatrao letnje pljuskove i grmljavine, a zimi sneg. Naročito sam bio oduševljen kada kraški ponor rečice ponornice ne može da primi svu vodu iz oblaka pa se razlije po polju i teče privremenim koritom, tik uz kuću majčinih roditelja. A ja uđem do kolena u vodu i posmatram silu prirode. Letnje grmljavine bilu su žestoke, vrlo često su stradale štale i stoka, usamljeno drveće i, nažalost, i ljudi. Uz ovu dečju radoznalost, stekao sam poštovanje prema prirodi.
Dolazak u prestonicu
– Kad sam malo poodrastao, zimi sam se spuštao niz padinu na rasparenim skijama koje su zaostale od italijanske vojske. Ispred zgrada gde sam stanovao u Karlovcu jurio sam loptu, prvo na asfaltu, pa na livadi. U devetoj godini života iz škole u centru, blizu Kupe, prešao sam u školu, u deo grada blizu Korane, koji se zove Rakovac. Sada se “hvalim” činjenicom da sam išao u istu školu u koju je išao i Nikola Tesla.
– U trinaestoj godini preselio sam se s roditeljima u Beograd. Završio sam osnovnu školu, a zatim i Četvrtu beogradsku gimnaziju. Bio sam odličan, pa vrlo dobar đak. Gradivo iz predmeta prirodnih nauka lako sam učio. Iako sam dobro znao gramatiku, nevoljno sam pisao slobodne sastave iz srpskog jezika, a još mi je teže išlo tumačenje dela pisaca iz obavezne lektire (“Šta je pisac hteo da kaže?”). I sad mislim da su za taj uzrast mnoga dela preteška za razumevanje. Mladima nedostaje životno iskustvo za tumačenje dela Dostojevskog, Tolstoja ili Kamija, što ne znači da ne treba da čitaju.
– U studentsko doba, iako nisam morao, počeo sam više da čitam, naročito po završetku studija. Otkrio sam veliko zadovoljstvu u čitanju. Kupovao sam knjige i sada u svojoj biblioteci imam mnogo knjiga iz prirodnih nauka, filozofije, psihologije, religije, istorije i nešto manje iz beletristike. I uvek otkrijem neko delo koje sam propustio da pročitam i oduševim se novim saznanjima. Izdvojio bih dve. Pre tridesetak godina to je bila “Herodotova istorija”, a pre pet-šest godina “Tihi Don” Šolohova.
Posle gimnazije želeo sam da upišem studije medicine, ali nisam imao sve petice kao vukovska konkurencija. Na prijemnom ispitu za studije ekonomije, asistent me je izbacio jer me uhvatio dok sam pomagao Ruskinji, koja nije znala srpski, da razume zadatak iz matematike. I tako upisah studije meteorologije. I ne žalim.
Ulcinjski cunami
– Meteorologija je veličanstvena nauka, objedinjuje znanja iz mnogih drugih nauka. Studije sam otegao, umesto da učim, leti sam više voleo da putujem i da otkrivam mora i planine i proveram znanja stečena iz udžbenika. Jednog leta na ulcinjskoj plaži prepoznao sam cunami. Neki predmeti su mi bili laki, ali većina je zahtevala mnogo rada, naročito matematika i fizika na prve dve godina studija. Kasnije su došli zanimljiviji stručni predmeti, neki od njih i obimni i teški za polaganje. Ocene su se kretale od 6 do 10.
– Pred kraj studija, s jednim nepoloženim ispitom, morao sam u vojsku. Ali, srećom, bio sam u meteorološkoj službi u Somboru i u Mostaru, tako da sam i tu kroz praksu naučio merenja i osmatranja. To mi je kasnije na početku stalnog zaposlenja u struci mnogo pomoglo. A po povratku iz vojske, pre nego što sam položio zaostali ispit, počeo sam da radim u Hidrometeorološkom zavodu. Zanimljivo je da nisam došao na svoj prvi radni dan, ostao sam zavejan na Tari. Ubrzo sam diplomirao i nastavio s radom na meteorološkom radaru koji je tada bio postavljen na aerodromu. Posle 12 godina prešao sam na poslove prognoze vremena. Od prvog dana zaposlenja radio sam operativne poslove u smenama, danju i noću, nedeljom, praznicima. Vremenske prilike ne poznaju neradne dane ni državne granice.
Sticanje novog znanja i iskustva podstaklo me je da uporedo s operativnim radom počnem pisanje stručnih i naučnih radova iako mi to nije bila radna obaveza. Kao koautor imam desetak radova objavljenih u vrhunskim svetskim časopisima, pedesetak u domaćim, kao i mnoštvo konferencijskih radova. Autor sam knjige o meteorologiji za mlađe osnovce za koju sam dobio književnu nagradu “Neven”. Poslednjih dvadesetak godina proučavam sa grupom nezavisnih istraživača uticaj aktivnosti Sunca na vreme i klimu na Zemlji. Rezultati su ohrabrujući, ta nova saznanja doprinela su da korigujem dotadašnje udžbeničko znanje.
Rad u oblasti prognoze vremena podrazumevao je nastup u medijima. U početku su to bila uključenja u radio-programe a kasnije i televizijski nastupi. Sticao sam i to iskustvo, a vremenom su mediji najčešće pozivali mene da javnosti najavim vremenske prilike i neprilike. Tako sam postao “najpoznatiji meteorolog”, kako su me često predstavljali. U redu je da javnost zna za moj rad, da ga ocenjuju, ali taj epitet nije mi baš mio jer zapostavlja mnoge moje kolege koji imaju rezultate u struci, a nisu medijski poznati.
Sin pilot
– Od prvih plata odvojio sam deo za putovanje po svetu, Otkrivao sam Evropu i Ameriku, bio u Africi i Aziji. Oženio sam se i dvadeset godina imao brak na relaciji Beograd-Zagreb. Sin Uroš ostao da je živi s majkom u Zagrebu. Završio je studije telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu i radio u nekoliko firmi. Poslednjih godina počeo je da leti kao pilot.
– Od malih nogu bio sam spretniji u raznim igrama od većine vršnjaka. Kasnije sam počeo da igram fudbal u klubu. Zbog obaveza na studijama napustio sam ozbiljno bavljenje tim sportom i igrao rekreativno u malom klubu. Po završetku studija počeo sam da planinarim, a ubrzo počeo da se bavim visokogorskim alpinizmom. Popeo sam se na mnoge vrhove bivše države, osvojio Mon Blan, pa zatim Maunt Vitni u Kaliforniji, najviši vrh SAD van Aljaske, pa Kilimandžaro, Kavkaz i bio na Pamiru. Na Pamiru nisam bio na najvišem vrhu, vremenske neprilike su tako odlučile.
Sa odlaskom u penziju baviću se istraživanjima u svojoj struci, pisaću naučne članke i trčaću maratone. Mens sana in corpore sano, što bi rekli Latini: “U zdravom telu zdrav duh”. Ja bih pre rekao: U zdravom duhu, zdravo telo.
Maraton istrčao 184 puta
– U Beogradu sam 1990. godine, u 38. godini istrčao prvi maraton (42 km 195 m), tako da ih sada, posle 30 godina, imam istrčanih 184. Takmičio sam se i u triatlonu. Nastavljam da radim i posle 41 godine staža.
Sa planina na staze
– Na sva osvajanja planinskih vrhova išao sam o svom trošku. Nameravo sam i do Himalaja. Zatim su došle siromašne devedesete. Odlazak u svet za mene je bio preskup, pa sam se okrenuo najpristupačnijem sportu, trčanju. Na taj način sam održavao kondiciju, a onda sam povećao broj odlazaka na atletske trke dostupne svima, i klupskim i rekreativnim trkačima.
Manje igračaka manje dosade
– U ranom detinjstvu imao sam vrlo malo igračaka, a najvredniji je bio trotinet s drvenim točkovima. Leti sam pravio čamčiće od drveta i vozio ih po vodi. Nikad mi nije bilo dosadno.
