Ubiparipović je rođen u Zenici 1983. godine, a loptu je počeo da pika kao klinac, sa drugarima između zgrada. Otac ga je povremeno vodio na stadion Čelika, na Bilino Polje, i upravo te, lepe uspomene iz detinjstva vode ga ka ispunjenju još jedne namere i želje – da u svom rodnom gradu zaigra za reprezentaciju Bosne i Hercegovine, koja je, inače, utakmice kvalifikacija za svetsko prvenstvo igrala baš u Zenici.
Siniša je počeo ozbiljnije da se bavi fudbalom 1994. godine, kada se porodica 1994. godine preselila u Modriču. U fudbalskom klubu Modriča Maksima stasavao je kao igrač pod budnim okom trenera Dušana Radoje, a onda se, pet godina kasnije, otisnuo u Ameriku. Fudbalsku karijeru nastavio je u Klivlend junajtedu, gde mu je prvi trener bio Jovan – Džo Raduka, ali se ubrzo upisao na čikaški univerzitet UIC za koji je, naravno igrao fudbal, kao i za akrponski državnbi univerzitet, na koji je prešao kada se vratio u Ohajo. Kada je završio fakultet (sociologija i kriminalistika) ostvario mu se i sportski san, da zaigra profesionalno. Dobio je poziv od njujorških Red bulsa, za koji uspešno igra, evo, već četvrtu sezonu.
– Trudim se i hoću da pružam što bolje partije za moj klub, kako bismo uspeli da ispunimo veliku želju i osvojimo prvenstvo Amerike – priča Siniša.
– Tako bi možda bio bliži ispunjenju još jedne želje, da zaigram za neki evropski klub, kako bih bio bliži oku selektora BiH.
Ovo nikako ne znači da Ubiparović potcenjuje kvalitet američke fudbalske lige.
– Ova liga je krenula 1996. godine i mislim da je od tada kvalitet prilično porastao, naročito u poslednjih četiri, pet godina. Kvalitet MLS-a sigurno nije na nivou pet najjačih liga – engleske, francuske, nemačke, italijanske i španske – ali jeste, recimo, švedske, danske, norveške… U ovoj sezoni MLS liga broji 16 klubova, a u sledećoj biće veća za dva kluba. Tih 18 klubova boriće se u dve konferencije, po sistemu sličnom kao u NBA ili NHL ligama.
Poseta na stadionima, ipak, nije na nivou one, kakav je na bejzbolu, američkom fudbalu… Fudbal, ipak, po popularnosti još uvek prilično zaostaje za glavnim sportovima.
– Nas je u prošloj sezoni gledalo u proseku gledalo 13.000 ljudi, a u ovoj se broj povećao do 18.000. To, već, mnogo toga govori. Kvalitet raste iz godine u godinu, a pogotovo posle dolaska nekih evropskih zvezda, kao što su Dejvid Bekam, Alberto Selades, pa još neki igrači iz Južne Amerike. Bekama je, na gostovanju njegovog tima iz Los Anđelesa, u Njujorku gledalo oko 70.000 ljudi. Tada smo igrali na stadionu na kojem igraju timovi iz lige američkog fudbala. Danas igramo na svom stadionu, "Red buls areni", koja je svečano otvorena 20. marta ove godine, a na premijeri smo ugostili slavni Santos iz Brazila. Stadion, inače, može da primi 25.000 ljubitelja fudbala.
Sinišin klub u narednom periodu, pored ligaških mečeva, očekuju i atraktivni mečevi sa evropskim timovima.
– Već 23. maja igramo prijateljsku utakmicu sa Juventusom iz Torina, 18. juna sa brazilskim Kruezirom iz Brazila, a u julu učestvujemo na turniru, na kojem će još igrati Totenhem, Mančester Siti i Sporting iz Lisabona – najavljuje Siniša Ubiparipović, koji je već dosegao zavidne sportske visine, ali želi i više. Da se kao fudbaler oproba u Evropi i, naravno, obuče dres sa grbom Bosne i Hercegovine…
Džo prepoznao asaSinišin prvi trener, Jovan – Džo Raduka, dobro se seća njegovih početaka u Americi. |
