Kao i svake godine za Uskrs naši ljudi u rasejanju poreklom iz vlaškog sela Mokranje dolaze u rodni kraj kako bi proslavili najveći hrišćanski praznik.
Najlepši čin je na Vaskršnji ponedeljak kada se svi okupe u porti Crkve Svete Trojice odakle kreće litija kroz Mokranje do starog zapisa na kraju sela. Zapis se nalazi na placu porodice Trajstarević, gde za sve učesnike bude priređena bogata trpeza sa pečenjem, slatkišima, pićem. Prethodno stari zapis bude osveštan.
– Svake godine dolazim u rodno Mokranje, naročito prethodnih godina od kada sam dobio decu. Oženjen sam Blankom, Špankinjom, a deca Vera, Alba i Teo pričaju sva tri jezika – srpski, španski i nemački, ali odmalena ih učim i našim običajima i kulturi – izjavio je Dejan Niculović koji živi i radi u Beču.
Igor Milenković živi i radi u Ofenbahu u Nemačkoj.
– Kad god možemo, gledamo da Uskrs slavimo u rodnom kraju. Ovog puta su uz mene supruga Dragana i ćerka Mia. Najlepše je kada se svi dijasporci nađemo u crkvenoj porti i slavimo zajedno. Ovo je jedinstvena prilika da svi budemo na jednom mestu, jer smo rasuti po belom svetu – kaže Igor.
Sa njim je saglasan Momčilo Zarić, povratnik iz Švajcarske.
– Ništa lepše nego kada smo svi na okupu, pogotovo mi koji smo dugo godina radili u Švajcarskoj. Sada se nekoliko nas vratilo i slavimo ovde sve zajedno pa i Uskrs. Pre je bilo teško da se nađemo u isto vreme u Mokranju, a sada kada smo se vratili, skoro svaki dan se viđamo u centru sela – izjavio je Momčilo Zarić, povratnik iz Švajcarske.
Živorad Blagojević živi u Ljubljani, a zatičemo ga u srdačnom razgovoru sa Nenadom Prvulovićem koji je stigao iz Beča.
– Dolazim dva, tri puta godišnje u rodno Mokranje, uglavnom kada su svetkovine, za Božić, Uskrs. Naravno i leti na odmor, jer tada je najlepše i najviše nas ima iz dijaspore na jednom mestu – kaže Živorad .
Konačno sa sinom
– Retko kada mogu sa sinom da slavim zajedno Uskrs u Mokranju, pošto je on uvek negde na koncertima. Inače, Mladen je studirao violinu na akademiji u Salcburgu i dosta je odvojen od nas. Danas je baš lepo što je ipak imao vremena da dođe sa nama u rodni kraj – kaže Miki Marinović, koji živi i radi u Salcburgu.
Moralna obaveza
-Živim i radim u Kelnu, imam kuću u Negotinu, ali rodno Mokranje uvek posećujem za velike praznike, to je za mene moralna obaveza a i lepo je na selu kada se nađeš sa prijateljima iz detinjstva – kaže Voja Trujkić.
