Junak današnje naše priče je zidar Cvijan Marić. Iako relativno mlad čovek, ima dosta događaja iza njega koje baš i ne treba zanemariti. Ali, pre nego što započnemo priču o zidaru Cvijanu, ja bih nekoliko reči o cigli i zidanju, vremenu kad je počelo da se gradi i ciglom, svakako posle zidanja kamenom.
Uzima se da se cigla proizvodi i ugrađuje već šest miliona godina. Svakako da je to bivalo na primitivniji način nego sada, ali tako kažu arheolozi i drugi. Danas se zida na više načina i to se naziva “bond”. Ovde u Australiji najpoznatiji je “ingliš bond”, to jest engleski način.
Kako bi to da objasnimo? Pa, idu uporedo dve cigle, jedna pored druge, jedan red. Sledeći red idu cigle popreko tako da one popreke i uzdužne cigle prave krst. Tako se obično zidaju hramovi i dan-danas po Australiji.
Cvijan i ja, pisac ovih redova, dosta smo i takvih građevina ozidali, o čemu će kasnije biti govora. Elem, one cigle koje se zidaju uzdužno zovu se streća, a one popreko zovu se heda. Kao kad se zida ograda, pa se na onom najgornjiem redu zida heda, tj. popreko se stavljaju cigle.
Ima razlike u zidanju u Kvinslendu, Pertu, Sidneju, čak i u Kanberi ima razlike. Svugde sam zidao i video razlike koje i ne moraju da se gledaju kao razlike.
U čemu su razlike? Negde zidar mora da opere ciglu, kad se zida “fajs”, bez obzira što će da se zid pere profesionalno. Negde se ne pere “kaveti”, tj. šupljina između zidova. Ne stavlja se “flešing”, tj. ter papir iznad i ispod prozora. Svakako da se zidaju “fajs” i “komens”. “Fajs” je lepo kad se ne malteriše zid nego tako ostaje za večito, a kad se malteriše to se zove “komens”.
Imamo i da se zid beguje – da se uzme maltera i trlja se vrećom po zidu, onda se posle nekoliko dana ofarba i tako ostaje za večito. Milsim da se u Srbiji to kaže fugovati, fugovanje.
Posebni termini
Zidari, kao i ostali, imaju svoju terminologiju.
Oprati, kaveti, orajkati, begovati… Tako i kod nas u Beogradu. Kad kažeš – četvorkom, dete misli da si završio razred četvorkom, dok putnik misli da si stigao tramvajem broj 4 koji je nekad išao od Rakovice do Novog groblja.
Tako železničari u Novom Sadu, kad kažu kompozicija Jug je gotova. To znači da su vagoni koji čine voz, a ovaj ide ka Beogradu i dalje, spremni. Vagoni su povezani jedan za drugi, a književnik misli da se radi o romanu iliti tako nešto.
Dakle, nije jezik zidarski nego terminologija.
A tek u medicini! Slušam TV u Beogradu i kažu – nalazi su pozitivni. Šta to znači? Lekar milsi da ti imaš rak i kaže ti: “Mislim da imaš rak. Sad te šaljem na snimanje da vidimo”. Kad snimci pokažu da imaš rak, lekar ti kaže: “Nalazi su pozitivni, imaš rak”.
Kako da su pozitivni, pa potvrdili su lekarevo mišljenje. ‘Ajd ga sad, popo, budi čovek.
Škola pobeđuje
Elem, moj veliki prijatelj i sadrug u zidanju po Sidneju i drugde, mislim na okolinu Sidneja, gospodin Cvijan Marić je rođen, namrgođen (dok je zidar mora i da je namrgođen) u Mirosavcima kod mesta koje se zove Lopare, a to je kod Brčkog. Rođen je prošlog veka, tačnije 1957. godine. Kad ga je sreća odnela na zidarski zanat i kad je završio zanat, radio je jedno vreme i otišao u armiju.
Cvijan i neki mladići, kolege mu, dogovore se da upišu i završe za građevinskog poslovođu. To beše posle odsluženog vojnog roka.
Došavši kod njihovog bivšeg profesora, ovaj ih prepozna i veli: “E, ne može, vi niste kvalifikovani, niste radili tri godine”. Ipak se nekako to prevazišlo i Cvijan i još malo njih uspeli su da završe za građevinskog poslovođu. Posle završenog školovanja dobili su mnogo veću platu, unapređeni su sa četvrte grupe u osmu grupu, škola se i ovog puta isplatila. Naš narod kaže – škola pobeđuje.
Posle armije Cvijan se, ne časeći časa, ženi lepom Ružicom 1981. godine. Započeše novi život koji, Bogu hvala, još uvek traje onako kako carski valja i trebuje.
Radio je Cvijan po otadžbini, Alžiru, Rusiji, pa onda ode u Germaniju. Pet godina je radio, a porodica u otadžbini. Uspeva da i porodicu dobavi i da svi skupa žive zajedno.
Cvijan i u Nemačkoj radi samo na građevini. Uhvatio se građevine k’o pijan plota, kako se to kod nas kaže.
Tri musketara
Nakon 13 godina provedenih u Germaniji dolazi naš Cvijan sa porodicom u Australiju. Cvijan i Ružica sa petoro dece. Daliborka, najmlađa, bila je beba od devet meseci, sad ima momka. Svaka čast!
U Australiju stižu 1999. godine. Cvijan i Ružica rade, štede, školuju decu, odlaze povremeno u otadžbinu. Nekad po dobru, venčanja i slično, a nekad po žalosti – smtrtni slučajevi bliže rodbine, slučajevi kao i kod nas svih.
Ja, pisac ovih redova, zaposlih se kod dvojice Grka – Jovana i Krisa, te upoznah Cvijana i Boru Makedonca. Odmah smo se zbližili i zavoleli. Nas trojica k’o tri musketara. Vremenom smo radili i za sebe. Nekad su Cvijan i Boro radili za mene, a više sam ja radio za Cvijana. Uh, znali smo mi na poslu da se izgalamimo jedni na druge, ali je to na gradilištu i ostajalo, a mi smo i dan-danas veliki prijatelji.
Radi Cvijan, školuje decu, ženi decu, udaje, troška i veselja vazdan. Danas Cvijan i Ružica imaju i četvoro unučadi. Kad se uzmu zetovi i snaje sa unucima, izguraše na 14 čeljadi.
Neka nam žive Cvijan preduzimač u građevini i njegova verna Ružica sa ne malim brojem, Bogu hvala, čeljadi na mnogaja i blagaja ljeta.
Hej, zidari
Hej, zidari, slavni graditelji
Graditelji domova, fabrika
Vi ste rodu i korist i dika
Radna snaga, potpora velika
Vi dičite lepotom gradove
Gradeć rodu gospodske stanove
Imućnima i siromašnima
Blago rodu što vas takve ima
Šest godina miliona tu su
Od kad ljudi ciglu ugraćuju
U stanov’ma radosno stanuju
S porodicam svojim uživaju
Manastire od cigle zidaju
I hramove, fabrike takođe
Obdaništa, mostove i škole
U hramovma da se Bogu mole
Hej zidari slava vam i hvala
Vi ste stara družina naroda
Milione godina zidate
Zidajući narod pomažete
Nikola Bilić
Na Dmitrovdan 2019.
Sidnej
