Zade Đurović, naša najveća humanitarka u Pariz i ženica "srca kao okean, kako je opisuju svi koji prate njen predani rad, kaže da je ceo prenos sahrane patrijarha Pavla preplakala.
Bolni gubitak"Sve nas je pogodio ovaj bolni gubitak. Telefonirala mi je ćerka iz Lila, plače. Pamtim, nas Parižane je pre desetak godina posetio patrijarh Pavle svi mi u iseljeništvu možemo da kažemo da je ostavio dubok trag u nama.", kroz suze kaže Bojana Zagorac, aktivistkinja iz Svesrpske zajednice Francuske koja je u Patrijaršiju poslala telegram saučešća. |
– Upoznala sam ga. Sećam se, 7. decembra 2001. godine bila sam u Širakovoj delegaciji za vreme posete Beogradu. Za predsednika Francuske svečanu večeru organizovao je tadašnji predsednik Srbije Vojislav Koštunica. Bio je tu i Zoran Đinđić, a došao je i patrijarh Pavle. Poljubila sam mu ruku, a on me blagoslovio. Ja sam upitala da li mogu da mu poljubim ruku i drugi put. I poljubila sam.
Zade o patrijarhu Pavlu priča kao o svecu: "Jako mudar čovek. Dobra duša. Čoveka u njegovoj blizini obuzme neko posebno blaženstvo. Iz njega je stvarno izvirala svetlost, ne govore ljudi bez razlog da je svetac."
Na dan sahrane Zade je sedela uz TV ekran. Sve vreme se nije ni pomerila.
– U kući sam upalila sveću koja je gorela tokom sahrane. I neprekidno sam plakala. A sahrana je bila veličanstvena – zaključuje Zade.
I Vladimir Vukmirović je imao sreću da se susretne sa patrijarhom Pavlom.
– Čovek pametnih reči. Sreo sam ga u Patrijaršiji, odveo me episkop Amfilohije i ostavio da u četiri oka pričamo. Imao sam tada neke probleme.
Patrijarh je saslušao i rekao: "Radi po Bogu, pa makar te svi mrzeli". Razumeo sam, tim rečima me usmerio. Moram da izdržim na svom putu, taj put je put poštenja i čovekoljublja, a čovek uvek i sve može da ispravi, da bude jači od svakoga, ali blagošću. Tako treba da se ponašam i to treba da je recept za sve nas – kaže Vukmirović.
