Marina Vesić-Drut je 45 godina nastanjena u Francuskoj, živi u Jieru nadomak Pariza i mnogo brine za Srbiju.
– Ne valja tamo u otadžbini – kratko kaže.
Iz Markovca je.
– Tamo smo uložili sve zarađeno tokom 45 godina rada u Francuskoj. Tamo smo imali svoje preduzeće. Sinovljeve su bile tri prodavnice. Ali, ne ide, sve se stropoštalo. Sve smo zatvorili. Zbog dece. Treba misliti na njihovu budućnost. Svake godine idem u Srbiju. Živela sam i ovde i tamo, ali kriza nas je naterala da sve zatvorimo. Pisala sam Vladi Srbije. Ne odgovaraju. Pisala Jorgovanki Tabaković, nije joj palo na pamet da mi odgovori. Samo mi je predsednik Nikolić poručio da ne može da mi pomogne. I šta mi je preostalo? Sve zatvorim i porodicu dovedem u Francusku. Ovde bar znamo na čemu smo – otkriva Marina.
Dodaje da su odseptembrau Francuskoj kod njih i sin Dragoslav Spasojević, snaha Slavica i njihovi sinovi Đorđe (18) i Marko (14). Svima nam je žao, strahovito patimo, mi smo Srbi. Đorđe sanja da se vrati u maticu.
Ipak, na pomen unuka ponosnoj baki se brk nasmeši:
– Odmah smo ih upisali u školu, Đorđe je za tri meseca položio razred. Njemu sve ide lako. Iz Srbije je doneo 13 diploma, učestvovao na 32 takmičenja, bio je đak generacije, prvo u osnovnoj školi u Markovcu, potom u srednjoj školi u Plani. A i Marko je za šest meseci položio razred. Dobra su mi deca.
Naglašava da je srećna što je unucima škola draga.
– Od svoje šeste godine Đorđe ponavlja da će biti advokat, od svih želja ta mu je najjača. A Marko je zaljubljen u brze vozove. Njegov deda Moris Drut je 1981. godine lansirao prvu furioznu vožnju, 515 km na sat, o tome je pričao unuku, mali svaku reč upijao, stalno ga imitirao i ostalo: "Hoću kao deda Moris." Sada, u Francuskoj, u svemu vidi motiv za realizaciju tog sna. A ja ne mogu da se načudim kako je za tri meseca progovorio francuski. U školi su mu najbolje ocene, stalno kući donosi pohvale. Ja sam preponosna baka – u dahu govori Marina.
|
"Zapretio" Kemišu
Svaki dan uz "Vesti" |
