U blizini skijališta je naš manastir Pokrov presvete bogorodice, u izgradnji, u kome je planirano da bude vladika skandinavsko-britanski Dositej. Manastir je u
Smeđeridu samo nekoliko kilometara od Valosena. Veliki broj naših zemljaka je već bio u poseti ovom manastiru i svaki put kada dolaze na skijanje požele da je već gotov da bi mogli da svrate.
Na stazi smo sreli Gorana Zdravkovića iz Malmea, koji sa porodicom često dolazi na Valosen. Supruga i deca su u obližnjem restoranu jer je napolju minus 12 stepeni, pa su posle nekoliko spuštanja odlučili da se ogreju.
– Došli su na skijanje i žale se da im je hladno kao da su pošli na sunčanje – kaže Goran i objašnjava da je skrenuo pažnju ženi da su "planine za vrline, a more je za greh".
Iako sam se složio sa Goranovim rezonom, priznao sam da je ostatak moje porodice takođe u restoranu i predložio mu da im se pridružimo nakon par spuštanja. Valosen je najveći skijaški centar u krugu od stotinak kilometara, ali njegove staze su relativno blage. Ima devet staza, a najduža je 1.260 m.
Na vrh se stiže sa dve žičare i tri ski- lifta, a pošto mrak u ovo doba godine pada dosta rano sve staze su osvetljene reflektorima. Oko 200.000 kvadratnih metara površine za skijanje bilo je popunjeno brojnim turistima, jer je u toku vreme školskog raspusta.
Goran je nerado pristao da se odvoji od staze objašnjavajući da su cene žičare dosta visoke i da bi hteo što više da skija. Petodnevna karta je oko 114 evra i više se isplati od dnevne, koja košta 28 evra. Dok smo se vozili žičarom priznao je da bi mu se više isplatilo da je ženi kupio kartu za pojedinačnu vožnju od oko pet evra, jer do sada nijednom nije napravila više od pet vožnji dnevno.
Vetar je povećavao osećaj hladnoće i prsti na rukama su polako počeli da bele. Goran je bio potpuno crven po licu i bilo je vreme da se ogrejemo. Veliki restoran ispred kog su mogle da se zaključaju skije primio je više stotina gostiju. Jelovnik je bogat i prilagođen skijašima. Najmlađi su uzeli pice, a odrasli su mogli da biraju od švedske domaće kuhinje do hrane za vegetarijance.
Loši putokaziDo skijališta Valosen ne može se doći redovnim autobuskim linijama, a GPS – Dva puta smo prošli kroz obližnji Vokstorp i nismo videli putokaz. Posle pola sata vožnje morali smo da pitamo meštane da li smo na pravom putu i oni su nam rekli da se vratimo 30 km – priča Goran Zdravković i žali se da su putevi u blizini skijališta loše obeleženi. |
U razgovoru sa jednim od zaposlenih saznali smo da je ovo glavni deo sezone i da sada ima najviše turista. Sezona počinje u decembru i završava se u martu, a zavisno od klimatskih uslova može da se skija oko 75 dana. Dovoljno je da su temperature niske i tada se uključuju snežni topovi za koje tvrde da spadaju među najbolje u celoj Skandinaviji. Iako je gužva na stazama ne čeka se dugo u redu na žičarama, jer mogu da povezu 7.200 osoba na sat. Kad smo se okrepili, ponovo smo izašli na minus 12 stepeni. Posle nekoliko spuštanja jedan deo ekipe se vratio u restoran, a drugi su otišli da se ogreju uz otvorenu vatru i čaj u kolibi na stazi.
