Na Ibarskoj magistrali bilo je mnogo teških saobraćajnih udesa u kojima je dosad nastradalo na stotine ljudi, ali niko se ne seća da su u nekom udesu istovremeno poginula tri rođena brata kao što se to dogodilo prekjuče na delu Ibarske magistrale preko Rudnika.
U jednom trenu, u smrskanoj "opel astri" poginuli su Aleksandar Švedić (67) iz Beograda i njegova braća Dušan (65) i Slobodan (69) koji već godinama žive u Kanadi i koji su posle mnogo godina došli da obiđu mesta svog detinjstva i da zajedno sa prijateljem Žarkom Samardžićem, bratom glumca Ljubiše Samardžića, 20. oktobra proslave Dušanov 65. rođendan.
Odmah posle nesreće, u Gornji Milanovac je iz Budve, gde odavno živi, doputovao Žarko Samardžić, prijatelj braće Švedić iz dečačkih dana. "Koliko znam, braća je prvo trebalo da odu u selo Slatina kod Čačka, gde su rođeni i gde su veoma kratko živeli, kako bi Dušan uzeo izvod iz matične knjige rođenih. Taj dokument mu je trebao je je žarko želeo da, osim kanadskog, ima i srpski pasoš. Posle toga je trebalo da se vrate u Beograd, da me sačekaju na aerodromu i da zatim zajedno otputujemo u Nišku Banju, gde smo odrastali i da tamo proslavimo Dušanov rođendan," ispričao je Žarko Samardžić za "Vesti".
Tri brata Švedić rođena su u selu Slatina kod Čačka, ali je ubrzo potom njihov otac Dragoljub, prvoborac iz ovog kraja, odlučio da se preseli u Nišku Banju gde su "Švedi", kako su ih vršnjaci zvali, odrastali zajedno sa komšijama Ljubišom i Žarkom Samardžićem. A onda, kada su stasali, život ih je odveo na različite strane sveta. Prijateljstvo je, međutim, opstalo.
"Dušan Švedić je otišao u Kanadu, u Vankuver, još pre 40 godina i tamo se veoma uspešno bavio preduzimačkim poslovima. Posle nekoliko godina koje je proveo na radu u Nemačkoj, u Vankuver se preselio i Slobodan koji je, kao i Dušan, bio veoma radan čovek zbog čega je bio veoma cenjen. Retko su dolazili u Srbiju, ali iz stalnih telefonskih razgovora znao sam da pate za Srbijom i da imaju nameru da se jednom, kada odu u penziju, zauvek vrate. Dušana sam poslednji put video pre 18 godina, a Slobodana 2004. godine. Tada smo pričali da ćemo imati mnogo vremena za druženje kada se Dušan i on vrate u Srbiju," objašnjava Žarko Samardžić vidno potresen gubitkom prijatelja.
Crne slutnje
Žarko Samardžić je rekao i da su ga u ponedeljak od ranog jutra mučile neke crne slutnje. |
On je napomenuo da su Slobodan, Dušan i Aleksandar bili besprekorni ljudi i odani prijatelji koji nikada nisu zaboravili dečačke dane iz Niške Banje ispunjene namaštinom i snovima o Americi.
Budući da je prvi čuo tragičnu vest, Žarku Samardžiću je pripala i neprijatna dužnost da obaveštava rodbinu i prijatelje o tragediji. " Prvo sam javio svom bratu Ljubiši. On je bio u šoku, a zatim smo počeli redom da obaveštavamo rodbinu, prijatelje, ambasadu Kanade jer Dušan i Slobodan imaju dvojno državljanstvo… U ovom trenutku ne znam ni gde će porodice odlučiti da ih sahrane. Šta god da odluče, Ljibiša i ja ćemo im, u ime višedecenijskog iskrenog pijateljstva, pomoći da organizuju dostojan ispraćaj. U trenutku mi se čini da ništa na ovom svetu nije slučajno, pa i ni to što su u smrt otišli zajedno jer su se za života Aleksandar, Dušan i Slobodan bratski i istinski voleli i poštovali," kazao je Žarko Samardžić.
