Poznata folkerka Dara Bubamara našla se prethodnih dana u muzeju, estradna ikona Svetlana – Ceca Ražnatović bila je u udžbenicima za osnovce i srednjoškolce, a Jelena Karleuša na Fakultetu političkih nauka.
Da je invazija estrade na kulturu ozbiljna, potvrda je u Muzeju savremene umetnosti čije zidove trenutno krase stihovi Bubamarinog hita “Zidovi” u okviru izložbe “Ženske priče”.
“Ovi zidovi duše imaju više nego mi”, stih je za koji mlada umetnica Nadežda Kirćanski priznaje da joj je poslužio kao inspiracija i da ona, nešto izmenjeni tekst pesme čita kao pokazatelj odnosa u društvu.
– Želela sam da pokažem da institucije nemaju uvek sluha za popularnu kulturu, jer su često zatvorene i zaštićene u društvenom mehuru koji je oko njih formiran – “objasnila” je Kirćanski otkud folkerka u muzeju.
Dara nije krila sreću što je deo umetničke postavke, ali joj je žao što ne može da prekida odmor u Rovinju da bi došla na izložbu.
– Lepo je kada znate da ste nekome poslužili kao inspiracija – kaže ona.
Sociolog Srećko Mihajlović smatra da folk nije ušao prvo u kulturu, već u politiku i ironično primećuje da kultura zaostaje umesto da prednjači.
– Folk je populizacija kulture i obratno populizacija u politici je svojevrsni folk, ali to je svetski trend u koji se Srbija uključila i uspela da se nađe pri vrhu na toj lestvici – tumači za “Vesti” Mihajlović.
Stihovi Cecine pesme “Lepi grome moj” prošle godine su se našli u radnoj svesci za peti razred osnovne škole i usijali društvene mreže. Reagovala je i Ceca duhovitim komentarom: “Pa sad baš taj stih, ima lepših. Zar ne?” Želja joj je ispunjena ubrzo, pošto se i njena “Kukavica” našla u zbirci zadataka iz književnosti za prvi razred gimnazije!
U knjizi, ali studentskoj, našla se Jelena Karleuša koju je autor Nenad Kecmanović stavio uz imena Madone i Bona Voksa.
– Ono kad uđeš u udžbenike, a nisi morao da umreš – duhovito se ovim povodom oglasila JK na Tviteru.
Srećko Mihajlović ističe da smo svedoci ekspanzije populizacije, folka, šunda i kiča koji je obojio ne samo kulturu, već i prosvetu i političku scenu, a tu, kako kaže, nema ni demokratije, ni patrijarhalnosti.
– U takvoj situaciji nema kulture u kulturi, a folk i populizam ulaze u obrazovanje. Taj opšti trend doći će nam glave – zaključio je Mihajlović.
Sve što se trenutno događa je, kako za “Vesti” kaže Lazar Popara, predsednik Sindikata radnika kulture Novog Sada i predsednik Odbora delatnosti kulture Vojvodine, jasan pokazatelj da srpska kultura tapka u mestu, dok je kvazikultura koja je u ekspanziji i veoma agresivna.
– Ukoliko tradicionalne ustanove ne nađu zajedničko mesto i interes, može se desiti da kvazikultura pregazi kulturu – upozorio je Popara.
Zvezda Granda kao Apis
Zaista, folk i pop-pevači pipke puštaju svuda, pa su zašli i u pozorišta. Tako se bura u javnosti podigla zbog predstave “Tajna Crne ruke”, jer je za ulogu kraljice Drage Mašin odabrana pevačica Nataša Bekvalac, a zvezda Granda Dušan Svilar za pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa.
Ogorčenje glumaca Beogradskog dramskog pozorišta izazvala je vest da je Đurđina Radić Đixx odabrana da odglumi Ejmi Vajnhaus. Javno su pitali otkud “pevaljka u mjuziklu”. Pobunili su se i protiv održavanja “Balkanskih nagrada” u njihovom teatru, pa folkerka Dragana Mirković nije zapevala u BDP-u, ali Marija Šerifović jeste u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Čelnici pozorišta pokušavaju da napune prazne sale, uz pomoć popularnih imena estrade, pa deluje kao da kultura ne zna šta je snašlo u novom dobu u kojem je u dominaciji subkultura. Krivac tome je i promena odnosa prema kulturnim dešavanjima.
Vendi za početnike
Vendi za srednjoškolce, ispisao je ironično na društvenim mrežama otac jednog đaka, pošto je u udžbeniku za četvrti razred gimnazije i treći srednje stručne spreme osvanula fotografija Vesne Vukelić Vendi sa mikrofonom u ruci i parama zakačenim za brushalter.
Autor knjige, sociolog i predsednik Upravnog odbora RTS-a Vladimir Vuletić kaže da je izdavač hteo da lascivnom slikom pokaže razliku između popularne i masovne kulture, ali je više roditelja na društvenim mrežama navelo da to nije za školske klupe, a neki i da polugole “pevaljke” nisu ni za TV.
Gde su đaci?
Lazar Popara podseća da se ranije vodilo mnogo više računa kada je reč o konzumiranju kulture, naročito među mladim naraštajima.
– Kada sam bio đak, profesori su nas vodili na pozorišne predstave, u bioskop i muzeje. Danas je to sve ređe. U pojedinim pozorištima se mogu videti pune sale, ali kada odete na blagajnu i pitate koliko je prodato ulaznica, situacija je drugačija. Ulaznice kupe pasionirani ljubitelji teatra, ali se i dele i po raznim osnovama – pojašnjava promenu.
