Osim nade da ga tamo čeka lepša budućnost, snažan motiv da ode na daleki kontinent je činjenica da tamo žive njegova majka Božica (83), brat Srbo (60) i sestre Ljubica (62) i Valentina (46), njegova bliznakinja.
Veće plate– Žitelji Australije su mentaliteta sličnog našem. Po restoranima se najčešće piju pivo i vino. Doduše, alkohol i cigarete su dupljo skuplji nego u Nemačkoj. Tamo se plate isplaćuju nedeljno i mnogo su bolje nego u Nemačkoj – kaže Petar. |
Raduje se što će u Australiji pojačati tim Lalića, ali tužan je jer će u Hanoveru ostaviti kćerku Janu, a u rodnom Somboru sestru Desanku koja je jedina ostala u otadžbini. Petar, koji inače nosi očevo ime, proveo je u Australiji mesec dana i pun je utisaka. Sreli smo ga u Srpskom centru u Hanoveru, gde često navrati s prijateljem Mirkom Urukalom.
– Bio sam u Australiji već dva puta. Moja supruga i ja smo planirali da se tamo preselimo sa kćerkom. Nažalost, razveli smo se, pa sam morao da brinem o Jani, koja je tada imala tri godine. Jana je nedavno postala punoletna, ali ne želi u Australiju. Janina majka je Nemica. Sud je, u brakorazvodnom postupku, dete dodelio meni, ali je Jana ostala u kontaktima sa porodicom svoje majke, tako da u Hanoveru neće biti sama – priča Pero i pokazuje nam australijsku vizu koja važi narednih pet godina.
Perini roditelji doselili su se u Sombor posle Drugog svetskog rata iz Gorice kod Šibenika. Dobili su šestoro dece. Otac Petar je umro rano. Priču o Australiji kao "najlepšoj zemlji na svetu" započela je najstarija Ljubica, koja je prvo otišla u Nemačku, a zatim se sa suprugom Ivanom i dvoje dece, preselila u Australiju. Za njom su otišli majka Božica i sestra Valentina, a zatim i brat Srbo.
– Majka i sestre su u Džilongu kod Melburna, a Srbo je u 2.000 kilometara udaljenom Kvislendu. On voli toplo vreme, a u Kvislendu, u zapadnom delu Australije, zime nikada nema. Valentina je zaposlena kao optičar, što je radila i u Somboru, a Ljubica drži restoran. Za početak ću raditi kod nje. U Australiji je standard viši nego u Nemačkoj, plate su veće, a i posao se lakše nađe – priča Lalić i pokazuje nam fotografije pravoslavne crkve i Srpskog kulturnog centra u Džilongu.
– Crkvu su podigli emigranti koji su tamo došli posle Drugog svetskog rata. Mnogi su došli i devedesetih godina. Moj brat Srbo živeo je 20 godina u Beču i za to vreme je napravio kuću na Jadranu, u Hrvatskoj. Počeo je lepo da živi, ali počeo je rat, pa se vratio u Beč, a iz Austrije se zaputio u Australiju. Milan je u Nemačkoj napravio kuću.
Ni veza sa Somborom nije prekinuta. Nas petoro smo otišli, ali sestra Desanka će čuvati naš rodni kraj i vezu sa Srbijom…
